Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУП ВЕКУ 145

у испитивањима, о постанку празника и постова, у аргументацији помоћу библијских текстова и канона, он није оригиналан. Као световњак он те ствари није могао знати по сопственим проучавањима, из прве руке. Он сам помиње да се служи оним што је нашао код „преждних писетелеј«. У књизи против празника он наводи једнога од њих, и позива. се на. „Рудолфа Хоспинијана историју праздников.< Тај његов аутор, Швајцарац Рудолф Хоспинијан, јесте један од најчувенијих протестантсних теолога и полемичара са краја ХУГ и из почетка ХУП века, а дело које Мушкатировић наводи свакако је Ре топасћла, ћос езр де оте, ртодтезви, сетитотлав е; ттђиз јевјотилт Флетит. сћлазНатотит. (Цирих, 1593). У опште код Мушкатировића, као и код Доситеја Обрадовића, и још некојих наших писаца у ХУШ веку, опажа се јасна протестантска инспирација и аргументација, и они против празноверја и заблуда у српском народу пишу и наводе оно исто што су писци и проповедници Реформације наводили против празноверица, заблуда, паганских обичаја, ивопаченога хришћанства у католичкој цркви, све у име чисте науке првобитног хришћанства и здравог разума људског.

У погледу рефорама на црквеном пољу, Јован Мушкатировић заузима једно лепо, али побочно место, као један од првих српских писаца у ХУШ веку који су прихватили слободне и рационалистичке идеје Доситеја Обрадовића и стали иху појединостима примењивати на народни живот. Али на другом једном пољу он је далеко оргиналнији и самосталнији, и његов рад изгледа значајнији. Он је први православни Србин који је стао прибирати народне умотворине, и Матица Српска