Srpska književnost u XVIII veku

416 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

имала је пуно право што је 1886 године прослављала стогодишњицу од како је изишла Мушкатировићева збирка пословица, где су први пут код нас забележене народне умотворине.

У ХУПТ веку када се борило против предрасуда и празноверица простога света, а за науку и образованост, мало се, готово ни мало, пажње поклањало народним умотворинама, У нашој, српско-хрватској, далматинској књижевности онога времена, имамо забележених само осамљених примера споредног значаја Али као сва дела далматинске књижевности, књижевности католичког дела нашега народа и латиницом писане, п ова дела нису била ни најмање позната код православних Срба у Угарској, који су се искључиво ћирилицом служили.

И тако не познавајући своје претходнике на томе пољу, Мушкатировић је објавио своју збирку пословица. Цео наслов његове књиге гласи: Причте Флити по прбстому пословице, тбђможе сентениле илити рђчвнља. Трудомљ и прилђжанјемљ Гшанна Мушкатировичв, чревђ Славное Кралђвство Маћарсков и стране ему принадлежалце заклетога адвоката собрана. У Бечу, при ГосиФђ благород. ф Курцбекљ, 1787. Књига носи ову посвету „Јоан Мушкатирович Дражајшему первенцу своме Петру Мушкатирович здравствовати жели!« Посвета је писана 16 јуна 1786 годнне.

Друго издање, „второе и умножено изданије«, изишло је под истим насловом, „Вљ Будинћ Градћ; „печатана при Славено Сербскол печатни крал. Оунверс. Венгерскагш, 1807. Оба издања штампана су црквеним словима. У другом издању приновљен је знатан број нових пословица и изрека, а сем тога, пред посветом првога издања Петру