Srpske ilustrovane novine : za zabavu, pouku, umetnost i književnost
818
СРПСКЕ ИЛУСТРОВАНЕ НОВИНЕ.
По подне походи писац са шконеким надзорвиком Стевом Чутурилом и др. М. Јовавићем министра Машу Врбицу, који му не зна још ништа одлучно да каже о наумљеном путовању те га моли да се стрпи још за који дан. -
После ове походе разгледа и описује нам варош и женски инштитут, кнежев двор, исторички „бријест“ да се заустави код једне појаве, која га у истину Фрапира. То је кућа необична — тамница цетињска у којој имаде међу робовима тешких злочинаца — убица који ходају слободно тамо амо, нит су под кључом нит их ко чува. Робове те: „држи ту само осећање части, које је у Црној Гори јако развијено. Срамо“ та је Црногорцу да бежи, па било то од душманске сабље или мача што га држи у ру“ ци власт.“
Не далеко отуда је цетињски манастир. Писац се упознаје ту са митрополитом Иларионом и архимандритом Баном — и разгледа подробно цео манастир.
Вече тога првога дана што га је писац
проживео ва Цетињу провео је он са једним бечким новинаром у „турскога заступника Алеко-бега у кога се позна и са грчким вицекозулом. Сутра дан је била недеља и господар Црне Горе ишао је са руским гостом и свима војводама својима у цркву на службу 00жију. Опис тога похода, и службе повратак рускога генерала у Котор необично је топла пи лепа жанр-слика, =
По подне тога дана успео се писац са консулиме на брдо „Вртељку“ са које је диван поглед и на детињско поље и на море од голих кршева; „овај свет смрти и ужаса“ западне Црне Горе чак до Скадарскога блата.
Трећи дан ваљало је др. Шварцу да изиђе на чисто са својим путовањем, да ли ће моћи постићи што је наумио, или ће се морати вратити одкуда је и дошао.
Већ је био очајавао што није могао да задобије ни Чутурила ни Ровинекога да му ма који од њих буду тумачи и пратиоци — кад та о ручку код аустријекога конзула Темела допаде добар глас, да му се посао на боље окренуо. Врбица га је звао му је да се на молбу владе ипак Ровински примио да га прати, да кнез жали што је оболио, те га не може за овај мах пустити преда се, али да јеналожио, да га Врбица редовно извештава о путовању шп у то име стоји др. Шварцу државни телеграф на расположењу, Др. Шварц пливао је у радости са ове врло љубазне предусретљивости, топлу му захвалу одбијао је Врбица говорећи, како ће бити најлепше признање, ако им земљу што подробније испита и опише, ако нађе што, чиме би доскочио црногорском великом епромаштву. Пошто је др. Шварц походио још и министра (танка Радонића опремио се на пут и опростио се тек око поноћи са својим веселим знанцима у локанди — ла се сутра зором крене кров Црну Гору.
ај -
540
4
Астрономија. АСТРОНОМСКЕ БЕЛЕШКЕ ЗА МЕСЕЦ НОВЕМБАР 1882. т, Меркур се с' почетком месеца може видети пред зору на источном небу. — Венера се с' почетком месеца губи у сунчаним
себи и изјавио |
|-12
зрацима на западу и долази на дан св. Катарине 24. Новембра“) у доњу коњункцију са сунцем. Положај је овај:
НЕ ИК Нл КЕ О а О Херу Сувие
т. ј. Венера нам долази између нас и сунца и тачно у правцу посљеднега, усљед чега ће мо је тога дана накратко после 3 сата по подне видети као црну округлу пегу у светлој сунчевој плочи; пре но што се та појава доврши, сунце ће нам већ за хоризонтом заћи; ми ћемо дакле само почетак видети. Марс се невиди.
Ју литар излази на ! сат после заласка
сунца. Сатурн је већ 8. Новембра у опозицији са сунцем — земљи дакле понајближе —
види се кроз целу ноћ, пак се усљед једног
и другог врло добро посматрати може.
ДАН. САТ, МИН.
1 0 ј. излазак 4 28 в. залазак 9 24 ј. излазак 6 19 в. залазак
1 Венера и Месец у коњункцији.
# — 30]. Помрачење П. Јупитаровог пра-
| тиоца. 8 Сатурн у опозицији према сунцу. Положај,
| сунца
| месеца
Сатурн Сунце. 6 9 47). у Џрва четврт Месец у Екватору. 10 8 — в. Месец у близини земље.
1 8 28 в. Помрачење Џ. Јупитаровог
пратиоца,
Нептун п Сатурн у коњункцији са Месецом.
15) 0 8 ј. пун месец.
14 10 45 Помрачење !. Јупитар. пратиоца,
15 Јупитар и Месец у коњункцији.
204 2 в. ( последња четврт.
24 Пролаз Венере испред сунчеве плоче ((уепи агећеало)
1. Први (спољни) додир (У ~ - д с.и | м.
П. О до 2
Џ. Унутарњи додир О | при улазу |
Залазак сунца код нас (Беч) + сата и 0 мин,
шШ
| 1. Унутарњи додир | 7 : при пзлазу по У с 58 ме ТУ. Спољни додир при > ПАЈЕ
излазу "у 9 сати 29
мин. нођу. правог бечког времена. 24 Месец у Екватору. 25 4 48 в. Еф мена месеца.
Приметба: Месец у Екватору проузрокује обично кишу; цела ецена може се дакле веома лако иза кулиса == иза облака свршити.
Селим.
Хемија.
(Гвошжће у животињском организму.) Гвожђе је најраспрострањенији и најважнији од свију осталих метала, како у минералном тако иу биљном и животињском царству. Гвожђе нема ниједно од шкодљивих својстава, са којих је већина његове металне сабраће непријазна телу човечијем, него има шта више на исто врло благотворан уплив, дајући му здравље, живахност и крепост.
Лемери, славни хемичар у Руену, први је открио гвожђе у крви животиња.
Овај драгоцен метал расут је у свима органима животињског тела; има га у крви, у месу, у цревима, у мозту, у живцима, у костима, у зубима и најпосле и у коси.
Количина гвожђа у укупној крви здрава човека, који је тежак 10 килограма, долази до 807 грама. Она је управо саразмерна подобности крви за асимиловање кисика (оксигена),
") у „Српским Новинама“ (београдским) од 4. Маја т. г. погрешно сам павео, да ће та коњункција насту-
пити 27, Новембра.
Да би човек накнадио непрекидан губитак гвожђа, што га проузрокују разне животне радње у његовој оргапизацији, треба он дневно у себе. да унесе око 60 милиграма. Ради тога посејала је природа гвожђе у сву нашу храну, као што се може да види из ово неколико података, што долазе.
У 100 грама:говеђине има око 4:08 милиграматгвожђа ; — у месу телећем 2:17 мр; — у рибјем месу 1'5 мг. — у млеку 1. мг.) — у випу 63 мг, — у белом хлебу Ф8 мг. — у пиринчу 15 мг; — у пасуљу (4 мо; — у сочиву 58 мо — у овеу 8311 мг; — у кромпиру 1'6мг, — у житу, просу, кукурузу, грашку, жиру, маку, горушици, кафи, чоколади 8 мг; у теју 92 мг; — у шљиви 92 мг; —— у јагодама 2:59 мг.. |
У различним органима човечијег тела, палази се различна количина гвожђа. У зубима. налазимо н. пр. 6:09 на сто, у слезини 5 на. сто, у плућима 8 на сто. У јајету има двапут више гвожђа у жуманцету, него у беланцету. Без гвожђа неби могао да опстане виши животињски живот. Славни хемичар ЛЈибиг тврди, да без њега не би могле да се образују лоптице у крви нашој.
Физика.
Елентрицитет и биље. Мислим да се нећу преварити ако предпоставим, да сваки читалац или читалица овога листа знају штогод или су барем чули штогод о електрицитету. Та ко није чуо о оној природној којом телеграФишемо, којом преносимо мисли своје с једног краја света на други брзином муњег Муња у облаку и телеграфисање то су две посљедице једне исте снаге природне, коју ми зовемо електрицитетом. Сваки може у малом добити екектрицитета: та узми шипку црвезог воска, протри га о рукав твоје хаљине, која треба у овој прилици да је од вуне, па ће се на црвеном воску појавити та снага природна — електрицитет, наравно, у врло малој мери. риближи тако протрвену шипку ситним комадићима артије па ћеш опазити, да ће сви ти кочадићи, полетити шепци, на њу се ухватити као да их је неки залепио, но мало за тим па ће сви попадати.
У данашње доба има вазда начина, како да се електрицитет у великој мери пропзведе и откако се то може, људи покушавају, да га и па своју корист употребе. Има вазда прплика, где је електрицитет присиљен, да служи човеку и његовим намерама. - |
Могле би се књиге о том писати, где је све електрицитет употребљен, но ја о томе нећу ништа споменути, само оно. што је најновије, па дакле и нај занимљивије,
(Сваки знаде, како нам засену очи, кад. муња севне — муњина је светлост врло јака, што је муњина светлост у облацима, то је исто, што и елктрична светлост коју ми можемо на земљи да произведемо. Већ има места по великим варошима, која су осветљена. електричном светлошћу, и зацело да неће много времена проћи, па ће бити елоктричне светлости и овде код нас у нашим крајевима. Учени људи пробају, како да дођу до згодне електричне лампе, и можемо рећи, да тих сад има већ више врста, и бољих и горих; и да ће електрична лампа победити гас па можда и петролеум, смемо се надати. И кад то буде, онда ће наше собе бити скоро тако осветљене и нођу, како су дању, јер сунчапа светлост није много утекла од електричне светлости.
Осим, тога, да се склопи згодна електритна лампа, проба се и на том какав има уплив електрична светлост на биљке. О томе држим да ће бити занимљиво ово, што јавља Дре Ц. В. Сименс из Лондона дана 28. Априла 0. г. Новинама, „Сашеп Дешите:“
„У мене има две електричне лампе, сва“ ка светли као 4000 свећа, и радим с њима од 30. Новембра пр. г. ноћу осим недељних #0ћи Једна је лампа у једној стакленој кући, која има 45 м. у квадрат и 8. м у висину, виси на гредицама у шупљој кугли, у Које је пречник 0-4 м. вентилација иде кроз
кров Друга је лампа обешена на једном ди-
реку, отприлике 85 м. изнад земље и баца своју светлост на две ониже укопане стакло“ не куће, и на једну отворену баш која има 5 м. у квадрат, у ту сам башту посејао 10-
јечма,
четком децембра шр. г. шенице, 3з00и,
снази, _
Ба идеја Ба