Srpski književni glasnik

ПОЛИТИЧКА И ЈАВНА ПРАВА ЖЕНА. 449

У овом кратком опису права разних земаља о положају жене Ć погледом на уживање њених јавних и политичких права, нама није намера да улазимо у потпуно историјеко излагање; то би био предмет потпуне студије овог питања. Ми ћемо се овде задовољити само обележавањем ових права како се она налазе сад у наше доба, те да забележимо само границе, што их је дао цивилизовани свет привремено, јер, нема сумње, да ће се ова права жена развијати све више, пошто подлеже истом закону као и сва остала права, — закону еволуције.

Ж + Ж

Индивидуални суверенитет. Све докле је суверенитет био право личног достојанетва, као у времену римског царства, и код варварских народа за време првих векова, жена је била по неминовности искључена, без права на наслеђе престола. Кад је властелински систем постао и доцније кад је властелину било признато право наслеђа на баштину, властела су давала своју баштину у наслеђе својим кћерима. Али убрзо после тога, кад је апсолутизам приграбио сву власт у своје руке, овај је систем постао неповољан за наследство жена. У Француској за доба монархије жена је била вазда искључена из наследства; тако је у Белгији, Италији, Луксенбургу, Румунији, а код нае тако је било до најновијег нашег устава од ове године.

Право намесништва, као допуна краљевске власти, свуда је готово признато било. Обичај је да се оно даје најближим сродницима малолетног краља: у Шпанији, Португалији, Русији, Италији, у неколиким државама Немачке, Аустрији, Луксенбургу; ту су жене час искључене, час имају право и допушта им се, према приликама.

У Енглеској, Холандији, Шведској и Норвешкој, Данској, Белгији, Румунији и Грчкој, намесништво се не стиче по праву, но се одређује посебно законом ад Лос, ко ће имати намесничку власт.

Колективни суверенитет. Искључна власт у уставним монархијама не припада потпуно у целини самом владаоцу,

но и народ има учешћа преко својих представника; ово се 29