Srpski književni glasnik

19492 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

рима и догађајима; шира публика, дакле, налази мање заловољства у књижевним вретама и делима у којима се један добар део интереса везује за мисли исказане у тим делима. У сатири ће наћи задовољства. они који. мисле као сатпричар, и који, мање или више, осећају потребу ла њихове мисли п осећања буду казани. Чак ни међу њима неће сви увек подједнако наћи задовољства у некој сатири, ни можда подједнако су улити о њеној књижевној вредности. О „Вођи“ 1 г „Страдији“, на пример, могу донекле разно судити људи е истим књижевним укусом. У неком друштву, досетка начињена. на нечији рачун биће смешна за све осим за онога на чији је рачун начињена. Гешто налик на то бива џ овде: у сатири ће најмање уживати онај који је У њој исмејан: више но други, онај који исмејанога мрзи; а онај који је према псмејаном равнодушан, остаће равнодушнији и према сатири. Тако и шира публика налази мање задовољства у сати“ рама, јер има мање интереса за ствари које се у сатирама нападају, мање свога одређенога мишљења о тим стварима, и мање осећа потребу да то мишљење буде сазано. Па како широј публици у избору њених симпатија нема да смета укус, није чудо да слабија хумористична прича код ње боље прође но боља Бети и да „Краљевић Марко“ има више успеха но, Данга“ „Вођа.“

Други разлог, који у исто време па велики успех „Краљевића Марка“ не само према „Данги“ и „Вођи“, но' уопште — лежи у самом предмету приче, који је за шири круг читалаца врло срећно изабран, превасходно популаран, и по јунаку приче, и по њеној основној зачиели, и по многим појединостима које су се из таквог предмета морале иепрести. Дечја машта широке публике имала је у чему да ужива у доживљајима. традиционалнога јунака међу његовим данашњим потомцима, у бајци о васкрелом џину и његовим бојевима. е данашњим кепецима, у контрасту између витеза из четрнаестога века у самур-калпаку и с топузином у руци и данашњих полицијских и других чиновника, који говоре неким чудним слу-