Srpski književni glasnik

ТРИ Приче РаАдоЈА М. Домановића. 1245

жбеним језиком и иду у канцеларију Ha трамвају и с цилиндром на глави. У сваком делу које постигне већи успех, другим речима, које се и широј публици пскрено лопадне, мора бити популарних елемената за успех: а таквих има у „Краљевићу Марку“ доста.

Прича ће се мање допасти читаоцу е тањим укусом, за kora малопређашњи разлози мање вреде, пили не постоје, или једним делом чак говоре у прилог противном мишљењу. За таквога је читаоца „Краљевић Марко по други пут међу Србима“ једна оригинална и занимљива приповетка, али приметно слабија од .„Данге“ и Вође:“ укратко п одједном казано — забавна, хумористично сатирична. прича са занимљивим и оригиналним мотивом, и многим досетљивим и сатиричним местима и мислима. али, у главном, с обрадом испод срећне основне замисли, местимпце невешто или на брзу руку рађена, овда онда мало тривиална, и без јачине, оригиналности, и уметнички савршенијег облика. „Данге“ и „Вође.“

Лепе ствари у њој нису довољно честе, ни довољно истакнуте, ни толико лене да понесу без поговора са собом и оно што је слабије и што иде поред њих; тако ла се нелостаци јако осећају. Недостаци носе увек са собом ту двоструку штету: прво, што сами по себи остављају рђав утисак; друго, што смањују утисак и оног: што је добро. Писац се често задовољио првом, најлакшом мишљу Roja My je mama на памет, не осећајући да она није тако занимљива и значајна, не тражећи да је замени занимљивијом или значајнијом. Он не одабира ни онде где би могао то да чини. На месту где би као ларовит писац, може бити, и извесно, умео наћи бољу мисао, он оставља. гору. Један мали пример : кад се Марко први пут обрео на земљи, писац није нашао ништа озбиљније, ни теже, ни карактеристичније, ни занимљивије да изведе пред Марка но велосипедиста на његовом точку, то јест нешто што би по евој прилици прво пало на памет неком врло фриволном и плитком писцу. Таквих лаких и фриволних инвенција има у „Краљевићу Марку“ доста, на-