Srpski književni glasnik

1244 ~ СРПпски Књижевни Гласник.

рочито у првој половини приче (до затварања Маркова). У тој првој половини, у којој се сатирична намера још много не види, цео је интерес био у необичној личности једног васкрелог џина и у њеном сукобу са данашњим људима. Ту је нарочито требало живе фантазије, богатије маште у хиперболисању, нечег бујнијег и ширег и оригиналнијег у измишљању и обради, и пластичнијих, живљих описа. Г. Домановић се задовољио простим и лаким инвенцијама, онима које ће човеку прво пасти на памет; или које су бар њему прво пале на памет. Разуме се да се некима задовољио зато што се њима морао задовољити; али их има извесно које је с мало више труда и критике могао заменити бољима. Отуда та прва половина, која је могла да испадне најзабавнија, чини утисак нечег промашеног. И тај утисак нису имали само строжи критичари, но је и шира публика осећала да из благодарног предмета није извађено све што је тај предмет могао дати. Та прва половина учинила је доцније да је о целој причи такав суд донесен. Друга половина међутим, и ако не без мана, приметно је оригиналнија и занимљивија.

Да. је појединачна обрала савршенија, те инвенције, такве какве су, могле су ипак боље испасти. На жалост, и обрада је овде лака, и без велике вештине и оригиналности, као и измишљање. Писац, и у колико је нашао потребне елементе за ефект, није увек умео њима. да се користи. Он није увек умео да их правилно сложи и довољно развије. Појединости су често само набацане, без довољног реда; других пута само суво набројане, без уметничког развијања, без боје. незанимљиво. Правилне и јасне слике нема. Снага Маркова, његов џиновски стас, његов сукоб с механџијом, узбуна власти и преплашенога народа, Маркови омирски бојеви с редовном војском, и ако су обележени својим главним појединостима, нису ни довољно живо, ни довољно занимљиво, ни довољно правилно представљени. Писац - нађе оно што треба да каже, али не погоди начин-на који то · треба казати. Као што смо“ поменули прегледајући ње-