Srpski književni glasnik

ТРИ ПрРИчЧЕ РАДОЈА М. ДОМАНОВИЋА. 1245.

POBC приповелачке особине, његовом нричању недостаје вештина да измишљене епизоде увек потпуно и правилно развије. |

Додајте ла су измишљене појелпности понекад мало простачке; као што су у опште тривиалности једна периодична. навика. Г. Домановића, у стилу и иначе; да узгред наведем један ситан пример, ја држим ла нема његове приче у којој по нека личност не пљуне или, како он обично каже, не „пљуцне“; из кога разлога, није јасно.т Г. Домановић није оно што се зове углађен, правилан писан; укус, осећање мере, такт, углађеност, правилност, и како се све те особине не зову, нису његове најчешће особине. Отула у њега те тривпалности, и остале његове погрешке те врете: аљкавости у стилу n језику, понеки простији комични ефекти, понекад нешто незграпније у начину причања и — у овој причи — нешто мало · излишне суровости. Ситна је ствар, али је, на пример, излишно и сурово, да Марко велосипедисту „одсече главу“; и да „свих десет“, на онла опет „евих десет“ жандарма „се душом растави“. Да је имао мало нежније осећање мере, Г. Домановић би осетио ла је то убијање ван тона ове приче, и ван циља њеног, и да се помало окреће против Краљевића Марка. Они који су говорили да је наш народни јунак понижен у овој причи, говорили су којешта; али и ту, благодарећи тако понечем негипком, неодмереном у начину причања, и понеком простијем шаљивом ефекту, Краљевић Марко на једном или два места изгледа заиста мало застарео и мало, врло мало, емешан, п сам крив ономе што га је постигло. Марко је требао ла страда, да буде ухваћен, затворен

1У „Краљевићу Марку“: ....Џа и Марко мораде, заједно са евојим врлим потомцима, шеткати, п.љуцкањти ми гурати се пред министарским вратима...“

У „Данги“: „Простак! изговорим јетко и жпљунем, па мирно продужим даље шетати...“

У „Вођи“: „Он једнако седи оборене главе, ћути и мисли, и ако тек пљуцне покаткад, то му је све.“ t?