Srpski književni glasnik

1248 СРпсСКИ Књижевни Гласник.

упрегнута у трамвајска кола. Појединачна. обрада није ни овде увек поуздана; родољубиви збор је мало екурилно испричан, а епровођење Марково у лулницу није довољно припремљено, као што је крај уопште убрзан, непотпуно развијен. Али ове замерке прелазе у хиперкритичке. „Краљевић Марко по други пут међу Србима“ није оно што би се могло мислити по необично шумном пријему који му је пао у део код шире публике, али је, и покрај својих мана, неоспорно једна добра ствар у нашој књижевности.

(Свршиће се.) Bornan Поповић.

ИЗ НОВИЈЕ ЛИНГВИСТИКЕ.

Ш.

За изговор свакога звука, као што је већ више пута споменуто, потребна Je жива предетава о њему, ма је ми и не били свесни. Дакле, при изговору сваке речи присутно је и учешће луха, наше пеихике. То ' учешће, разуме се, врло је различно: пеихички процеси при изговору једне речи одликују се веома од оних који се јављају при везивању речи у реченицу, и ако смо ми навикли да само неке од њих називамо тим именом. Да нешто заслужи то име, треба да представља, како се обично мисли, најмање неку апстракцију, уопштавање некога факта (генерализовање) или неки продукат везивања. (асоцијације) речи и мисли HO облику (конструкцији) или садржини, али то је, и поред све опширности речених појава, још сувише уско схватање њихово, јер се ту заборављају, истина, најситнији али врло — важни — делови говора, сами гласови, који могу и у засебним речима, засебно изговореним , без икаквог“ спољашњег утицаја, претрпети врло важне измене које почивају или једино или донекле на психолошким моментима који прате изговор сваке речи. Први и најважнији моменат јесте,

2 онње с њи а а