Srpski književni glasnik

1950 СРпПпски Књижевни ГЛАСНИК.

вора једнога звука преноси на лруги, који је испред (као у нашем језику) или иза њега (као што бива у немачким дијалектима), у толико се, можемо елободно рећи, овде и представа, која је у нама, али које ми нисмо свесни — peu представа употребљена је овде, разуме се, конвенционално —, о образовању јелнога звука преноси и на други, јер је само тако могуће да се разуме антициштрање начина образовања потоњега звука при изговору претходног. Појави овакве врете врло су разноврени, али принцип на оенову којега они бивају увек је исти. Ти су појави у исто време MH најпростији и најелементарнији из природнога разлога, што сама унутрашња садржина, унутрашњи обим речи не дају довољно простора да се на њему одиграју већи појави. Улазећи тек у реченицу, чинећи део миели, реч се излаже тако многим и тако разновреним утицајима, да је апсолутно немогуће и за најкраће време предвидети њену петорију. Као носплац некога значења, она улази: у сложену систему сличних облика или, да речемо граматички, сродних или једнаких по корену речи, као представник једне именске или глаголске форме, она је члан граматичке категорије, са којом је исте судбине, као вршилац засебне службе у реченици, она се находи у чврстој вези са свима осталим деловима њеним, развијајући у себи под утицајем све нових пи нових веза реченичних и различне функције, а према томе и различна значења. Можла све ово пи не би производило тако сложене појаве, кад би се сваки од ових момената јављао засебно, кад би се они јављали наизменично, кад не би сви заједно били стални пратиоци нашега говора. Али како без њих не може бити исказаних мисли, појмљиво је да се они, укрштајући се у своме раду, морају комбиновати, да једнакост или сродност појава једне врсте мора изазивати сличне појаве друге врсте. Оваквом гоTOBO флуидном покретљивошћу. свега онога што чини наш говор и може се једино објаснити она многобројност, готово потпуна субјективност неких језичких по-