Srpski književni glasnik

Из Новије Лингвистике. 195]

јава напр. синтаксе. Старо правило Је збује с'езе Гћопште находи и овде потпуно оправдање, јер стил и није ништа друго до начин на којп се мисли исказују.

Сви ови многоструки утицајп чине да се и материјална страна неког језика мења, да се мења много јаче него што би то изгледало на први поглед. Богаћење и сиромашење граматичких облика, уопштавање једне форме, стварање нових категорија, једном речју, промена спољашње стране језикове зависи готово једино од оне мреже различних погодаба, коју стварају многостручни одношаји речи у реченици. Оваква многобројност промена, "строга правилност у јављању све новога материјала, непрекидни развитак формалне стране језика уоиште напомињао је многим гласовне законе п мисао, да ће и ту моћи нешто слично пронаћи, изгледала им је врло примамљива. Они су одређивалп сфере (кругове) утицаја, групишући цео језички материјал у одређене категорије; они су се трудили да докажу, да психолошка везивања и бивају у речи, које њихове категорије обухватају, — али су сви њихови покушаји били узалудни, јер су их сама факта изневеравала, прелазећи пз једне категорије у другу без икакве потребе, пи рушећи на тај начин све њихове лепе планове. И после свега тог рада није се дотерало даље од најопштијег пронципа, везе даних речи према њиховој гласовној или синтактичкој природи у најширем смислу те речи. То је са свим природно, јер, докле год

се не пронађу стални закони мишљења — а то никад неће бити, докле год буде био начин мишљења. субјективан — а такав ће он увек бити, докле год, напослетку,

нова мисао буле била искра, варница творачке снаге која је у нама, али и ван нашег домашаја, дотле ће бити појави ове врете ћудљиви п неочекивани, дотле се они неће моћи груписати у вештачке категорије научникове, па ма како уман био њихов творац. Овим нећу да кажем да су појави ове врете такви, да се не могу разумети; напротив, кала је једном неки акт такве врсте завршен врло често није тешко наћи разлог којим се може оправ-

39%