Srpski književni glasnik

Русија и АДустрРИЈА У Источном ПитаАњЊуУ 97

ирадом утврдио Андрашијев програм. И на томе је ствар остала.

Познато је каком су се брзином догађаји развијали после. Устанак у Бугарској у мају 1876., проглас рата у јулу од стране Црне Горе и Србије, наоружање Русије. За кратко време могло се мислити да се Аустрија враћа својој старој политици. Хотећи остати мирна и посматрати шта ће се догодити, она је упућивала Русију у рат. Шта више, на заузимање Бизмарка, тога „поштеног посредника“, како је он сам себе назвао у једној познијој седници немачког Рајхстага!, између тих двеју Сила буде закључен тајан споразум, — о чему се у јавности дознало тек 1887. године, — према коме Фрања Јосиф узима обавезу да ће остати неутралан за време рата између цара и султана, задржавајући само право себи, да окупира источне области Балканског Полуострва, ако би се извесне евентуалности десиле. На основу тога споразума Аустрија је и могла добити, пошто је рат довршен, Босну и Херцеговину без протестовања од стране Русије.

Питање о Босни и Херцеговини регулисано је на Берлинском Конгресу без великих тешкоћа, као природна последица улоге, коју је Аустрија играла у последњим догађајима на Балкану. Довољно је било да Андраши прочита, 28. јуна, један дугачак меморандум, у коме је основна мисао та, да Турска неће никад бити у стању да те области умири, а међутим њихово стање мора се пошто пото довести у ред, јер оне својим агитацијама и устанцима, налазећи се у непосредној близини хабебуршке монархије, доводе у опасност интересе саме Аустро-Угарске. После тога, на предлог Солзберијев, „да би мир био повраћен и да би се равнотежа успоставила на Балканском Полуострву“, Конгрес је одлучио

1 На тој седници, 14. фебруара 1878., пред састанак Берлинског Конгреса, претресала се интерпелагија Бенигсенова о Источвој Политици. Том је приликом кнез Бизмарк први пут опширно развио своје погледе на догађаје у Турској Царевини (Гез discours de Mr. le prince de Bismarck, cB. VIII )