Srpski književni glasnik

Русија и АустРИЈА У Источном Питању 601 Питању игра претежну улогу, и то исту улогу. Од како постоји аустријско-руски споразум од 1897. године, хабебуршка монархија журним корацима продужује своју политику започету на Берлинском Конгресу. Изгледа нам да се сваког дана добијају нови докази о томе. Одлични француски публициста Анатол Лероа-Болије, у предговору једне француске књиге која се пре неколико дана појавила,' каже: „Ма у ком облику буде извршено ослобођење народа на истоку...; ма каквим споразумом биле завршене борбе на Балкану, коначна судбина Балканског Полуострва зависиће можда пре свега од будуће судбине Аустро-Угарске. Мале државе на пстоку сачуваће само тако своју самосталност, ако Аустро-Угарска, задржавши своју властиту егзистенцију и своје старе области, не изиђе из својих вековних домена да на истоку потражи нове добити у земљишту. Нека се Европа покаже немоћна да поврати мир и безбедност Македонији и хришћанским областима које су још у- турским рукама, лако може доћи дан кад ће Аустрија, потиснута или не Немачком, поново предузети свој марш ка плавим обалама Јегејеког Мора, и измирити Бугаре, Србе, Грке и Албанасе, одузевши им Македонију, да у њу унесе аустријски мир.“ — Многобројни су знаци који одају планове бечке дипломатије.

Утврђена својим гарнизонима у Прибоју, Пријепољу и Бјелопољу, наслоњена на границе Србије и Црне Горе, Аустрија прати сваки покрет око себе. Она зна да на тој страни у непосредној близини њеној има једно дивље племе, које није било у стању створити своју државу, али је увек изврено служило разним господарима, који су га или плаћали или потчињавали. То су Албанаси. У европском делу Турске Царевине они играју прву улогу. Албанаси су најјачи и најбољи војници, и данас најпоузданији браниоци интегритета Отоманског Царства. Што је најважније, они затварају пут Солуну. Док њих не буде

1 Rene Henry: (Questions d'Autriehe-Hongrie et question „d'Orient, "ргегасе de M, Ana{ole Loroy-Beaulieu, де Institut, e. XIII.