Srpski književni glasnik

602 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

имала на својој страни, хабебуршка монархија не може учинити ни једнога корака да изиђе из Ново-Пазарског санџака. То је аустријска влада добро измерила. Користећи се оним одредбама Карловачког Мира од 1699. године, које јој пружају право заштите католика у северној Албанији, она је преко католичких свештеника и језуита, дугом пропагандом задобила ове разуздане војнике за своје идеје! „Ко је год путовао северном Албанијом, био“ је — вели Марењин“ — запрепашћен свршеним чином : неоспорно је да је Аустрија постала потпун и неограничен господар ових страна тихом и неуморном радњом, која улива страх својом грандиозношћу, и поштовање — својим постојанством“. Она је вешто ексилоатисала и потпиривала урођену мржњу албанашког становништва према његовим православним суседима. Сем тога, поклонима и одликовањима, на које албанашки бегови много полажу, Аустрија је умела стећи њихове симпатије“. И тако данас, они који врше највеће злочине и насиља нису у првом реду турски војници и чиновници, него поглавито Албанаси, чији средњевековни обичаји, подржавани аустријским утицајима, постају све крвожеднији“. Није невероватно да онога дана кад Аустрија зажели окупирати Албанију, она ће наићи у њој на послушне слуге, који ће је без отпора примити. Одатле до заузећа Косова она ће имати само један покрет да учини. Тада ће Македонско Питање одиста коначно бити решено — у њену корист.

Кад се то има на уму, лако је наћи прави смисао рефорама које Аустрија у друштву с Русијом предлаже. Развлачећи и подржавајући mogHarm stakus quo дипломатски,

1 По Орловић: Питање о Старој Србији; Св. Симић: Србија, Бугарска и Арбачашко Питање (Српски Књижевни Гласник за 16. децембар 1902).

% Др. Н. Марењин: Албанил и Албанци (цитиран у чланку Г. Св. Симића).

3 Gaston-Routier: La question Macedonienne се. 283. ·

4 Andrć Chećradame ; La Macćdoine, le chemin de fer de Bagdad, c.3%G