Srpski književni glasnik

Русија и ДустРИЈА У Источном ПИтаАЊУ. 603

она једино тежи томе да ситуацију задржи непромењену на Балканском Полуострву дотле док не стече потпуно убеђење да може- рачунати на савез Албанаса. Има још један веома озбиљан разлог који је задржава да за сад остане само на улози реформаторке. То је питање национално и политичко, које је тако бурно покренуто у њеним грани цама. „Аустријски мозајик“ постепено али поуздано нагриза борба раса, народа и држава из којих је састављен. Супротни елементи без престанка прете да се распадну и растуре на разне стране. Прилике у њеној унутрашњости још више пажње траже од њених министара и државника него амбиције које има на Балканском Полуострву. Док то не расправи, Аустрија се неће моћи кренути пут Солуна.

Ми данас присуствујемо латентном сукобу двеју држава, од којих једна, Турска, већ је давно заљуљана на својим основама, а друга, Аустрија, сваког часа може да нестане. Она која од њих остане, вероватно је да ће појести другу. Турска се одупире да би сачувала оно што већ има, да спасе своју егзистенцију; Аустрија, на против, не само што себе тежи да одржи, него, у исто време, ради и на томе да прошири своје границе. То долази одатле што су те две државе прошле кроз различне еволуције у Х1Х веку. Док је Порта за тих стотину година изгубила у Европи скоро два пут толико колико је велико њезино данашње земљиште, и више него два пут колико износи њено садашње становништво“, дотле је хабебуршка монархија већ добила једно територијално увећање на њен рачун. — Ми се у тој борби налазимо, упразо рећи, између чекића и наковња. Јер, ако Аустрија збиља садржи у себи тако необорив принцип живота, да би њу, као што је рекао Палацки, „требало измислити кад не би постојала“, ако је њена свемоћна бирократија, која се сва компликованим током покреће из једнога јединог

1 Andrć Chćradame op. cit. e. 392, ? Rene Henry op. cit. c, 79,