Srpski književni glasnik

614 Српски Књижевни Гласник.

Из Земуна је писао Зубану и кнезу Васи и питао кај ћа бити готово преписивање, и кад треба да се врати. Зуба му одговори (10 окт.) да се с преписивањем закона затеже,. јер је он више болестан него здрав, и по томе не би се задоцнио да дође ни до Митрова-дне. Кад је с Поповским го- ворио кнезу о његову повратку, он му је наредио да му јава да не хита, и да ће се до који дан доселити у Београд и кнежева породица, па онда нек пређе, и остане ту. (Преп. у, „5 620). То исто му (истог дана) пише и кнез Васа: „Будући да се већ све тамо у Београд пресељава, зато смо молили ње“, д гово Сијатељство, и измолили смо да останете тамо, да се“ не трудите док још даљу наредбу дочекамо“. at

За ово пресељавање Вук је знао и пре ових mnHCaMa, M чуо је да ће кнез ићи у Пожаревац, па се одлучио да пређе · у Београд и да чека заповест или ће одатле у Крагујевац или у Пожаревац (11 окт. — Преп. ТУ. 141, 142). Добивши ова“ 4 писма пређе (17 окт.) у Београд и оде у Пожаревац, одакле = се с кнежевом породицом врати, и у Београду је био већ 28. октобра. Хранио се у двору код књегиње. (Преп. П, 653; АД 144; Домаћа писма).

Припреме и пресељења у Београд биле су због дочека Лебип-ефендије, који је носио други хатишериф о уређењу – односа Србије према Турској, и берат кнезу Милошу на наследно кнежевско лостојанство. Обоје је на најсвечанији начин објављено у Београду 30 новембра и 1 децембра у присуству великог броја народа и изасланика из целе земље. (Гаврило. : BHh, KH. Мелон Ш, 284). а

Враћајући се сад у Србију Вук ни сам није знао шта“ ће овамо радити. (Преп. !, 384). / 2

Веселим расположењем Кнеза Милоша у овим свечани M и знаменитим тренутцима који су се спремали, Вук је хтео да се' користи и дође до остварења своје давнашње жеље — де добије пензију. Зато је и писао кнезу Васи (9 нов.): „Вама моје жеље познате; — а надежда је ја сад, ја икад“. му одговара да му на то ништа не може одговорити сем „де је наше сад ћутати, док Чика своју ролу не изигра, јер са Чикина планета сушчествује. Него и то вам неизостав