Srpski sion

С тр . 248.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 16.

„Што се достоји садржаја истога лјетописа, то се може о њему оно исто казати, што и о осталих нама познатих лјетописих, на'ше: да се у писању критичке новјестнице веома пазљиво употребит' имаде, те да у назначењу године и времена често гр1еши." Ено тако је п у том с почетка изводу летописном погрегапо и поменути вршачки прота Тодор Илијћ, где својеручпо дометну: од онога времена, т. ј. од г. 1594. па до год. 1798. има 210 лета, а оно је по пстини бпло тек 204 ето очевпдне грешке! У заппсу стоји лепо и разговетно: кд л-ћто л зрв то јест 7102 године од створења света, по рачуну наше цркве; од тога кад одбијега 5508. то јест годину од искони, које се Христос родно, биће 1594-а по Христу; кад пак ову одбијега од те назначене године 1798, остаће 204 а не 210 лета. Исте се таке, н сличне ногрешке ноткрале и у белегакама оним календарским, где се оно изреком каже, којега дне и месеца и у којп дан седмични погибе Вукадин спахија од Парте (села тамо и данданагањег у нротопоннји вргаачкој). те хајд' узгред то бар да ноправим овде. Године 1594. просте, био је Ускрс 5. априла, Спасов дан 14. маја а Духови 24. маја. Понедељак је по том пао оне године на 25. а не на 27. мај. Круг сунцу био 18. а месецу 15. индикт 7. (а не 16. јер ни бити не може), основа 18. и златни број 18. Пасхално слово N. Битка она на Панчеву речене године 1594. у којој паде спахија Вукадин и с њим много народа, синова српских — била је дакле лицем на други дан Духова, у конедељак. Преписивач извода тог из рукописне књпге старе помео је можда у преиисивању старинско, наопачке з са з, те забележио у препису кз (2/.) место кз (или ке. 25.), и у броју индикта з (6 ) место з (7.) и додао 1 те изагало зј (16.) којега и нема, јер је индикт, по римском рачу нању пореском, било време од 15 годнна, раздељено на 3 лустра по 5 година, по ком се збирале дације и порција Ко-ли бегае на иослетку тај од Парте властелин Вучадин, ко ли бијаде бан Секула, ко-ли војвода ВелимировиК ; чијег-ли

су рода и колена п опи други редом нобележени поименце у белегаци оној у „7 ТаЈиешару' л — и то ја остављам да одгонетне доколнији и у том послу вегатији старинар књижевни, За Доцијана нагађам да је бпо владика карансебегаки и за устанка вођа Романима; за оне друге ком ио имену ком по презимену не бих рекао да су били сриске лозе и корена А за во.јводу Јанкула овако казује писац у својој псторији 7 ) Вргаца : „Међу тим су Срби — док је један део њихових чета задржавао тамишварског пашу, да не помаже опсађенима — и без помоћи Сикељија јако онсели били Вршачку Кулу (и у њој Турке — у градићу том тадашњем). . . На глас о опсади тој, нагрнуше Турци у помоћ. „За време те опсаде, ага од Вршачке Куле, неки велик, снажан Турчин, прецењујући своју снагу, позове на мејдап српског вођу — са својих јуначких дела и вештине ратне славнога Јанка Халабуру Овај часа не иочаси гећ одмах изађе аги на мејдан. Бој се сврши погибиј,,м аге Турчина, којега одрубљену главу Халабура донесе к својима у табор." ш. Род и племе Несторочића као да ће бити од најстаријих тамо у Вргацу, буде-ли да је нотомство, које ћу јога изреком номенути, од пстог рода и Фамилије, из које понпче некад мученик-владика Тодор; лоза се та разгранала за двеста година након њега — људма угледним, нрипознатим Максим НесшоровиЛ био је такођер владика и баш вршачки, од год. 1728.—1738. иза владике Николе ДимитријетЛа, који владикова тек две године дана (од 1726.-1728.). Радивој НесторовиЛ био оборкнез Вршцу године 1749. —1756. а после њега је (брат му или син) Никола Несторовиб оборкнезовао Вршцу од 1756. —1769., по том од 1769. бно подунравитељ окружју вршачком и од год. 17 75. члан конзисторије прве, исте године тамо устапо вљене; мора бити да је био човек имућан, јер се помиње после, како је много жртвовао на моловање унуграгање српске саборне цркве у Вргацу. 7 ј Види у књизи I. на стр. 45.