Srpski sion

Б Р . 16.

„СРТ1СКИ СИОН."

С ХР . 249.

Ето толико о том — за доказ сшарије арошлосши српског владичанства вршачког — сшарије, заисша старије а не тек шобоже (аШ1о1а§) као што пише г. Феликс Милекер у својој историјци те нам с раске црквене области. Још је та белешка летописна знаменита и за доказ језика и стила тадашњег — старога српског словенског; већ то иде на други лист 0 Вршцу је доста писао у листу „ Вр шачкој Еули " 8 ) год. 1867. иозиати књижевник наш г. Ника МандукиЛ , многого дишњи и данашњи тајник српске конзн сторије вршачке, па ће моћи он најлакше у траг ући и тој „ сшаринској рукоиисној књизи и , наговештеној у том изводу лето писном, који мени даде повода те ово и оволико написах — можда се сачувала целокупна у закутку којем у архиви владичанства вршачког; биће то, ја мислим, какав досад непознати нам стари Летопис српски. По архивама наших конзисторија, манастира, н патријаршије сриске, па и у већих општпна у нас — лежи (понајвише у прашини храна мољцима) толико и толико извора историјских, и других старинских споменика књижевних: обилато градиво за историју Срба у овом царству и краљевству; ама мало је која та збирка

листина сгарих уређена како шреба , да се човек књижевник њом може ухаснити : поцрпстп, нребрати и уредитн и на свег издати књигом и штамном — а н у те добро уређене архиве мало је ком приступа! . . Зато се и радујемо, што је Машица Стска ио књижешом одељењу својем одлучила : да нздаје на свет „ Зборник сшарина књижевних ", које се тичу историје наше у ових крајевих и т. д. и већ згодним путем пошла до Његове Светости, српског иашријарха Георгија. па ће онда до саборског одбора те најиосле п до сабора српског; да се пздавање тога зборника омогући трошком. Српски је сабор некад вољан био, у први мах потпомоћи сличну намеру туђинца, Немца проФесора Швикера потпором. која би засецала у две у шои хиљаде ФОринти, да како не би сад учинила тако својој рођеној српској просветоноши: Матици Срнској. Нама историју нашу писаше и нишу понајвише књижевницн шуђинци , дабогме, највише ио шу/јински ; и ми онда за њима тшрагушаримо па преводећи, много шта попримамо онако што'но реч за гошов новац, без поговора — без крптпке! Наме ри-л се ту вешт превођа, да богме с матпце, с оригинала — онда још и Бож' помози; а сачувај нас Боже, кад нам ко изне^е на стб читаћи чорбине чорбе чорбу!..

8 ) Не могох нигде овде наћи тај лист, да видим и упоредим — а можда што шта и иоправим у овој својој работи. У Новом Саду, на ирпдб. оца нашег Иларијона Новог , 1891. уА <ЛЕКСАНДАР рАНДИЋ,

■ аша св. нравославна српска црква са особитом жељом, љубављу и во љом захтева од нас, као њених синова, да се свима законима црквеним покоравамо, јер је то неонходна нужда за свакога којп вјерује, а и дужност то захтјева, да се њима ирилагодимо, јер ти су закони основани на врло важним и мудрим

0 ПОСТОВША И ПОСНИШ ДАНИМА. НАПИСАО Константин Миљевић, свештеник дијецезе пакрачке. узроцима ! Закони црквени налажу нам, да држимо и неке постове, а ми као право славни хришћани дужни смо их одржаватн. Пост је освећен примјером Самога Господа и дат нам је да п ми научимо постити. јер кад је Он могао, као безгрешан и пресвет 40 дана иостнти, то колико ирије нужда гријехова наших треба да нас сама на пост упутп. Он нам је дакле по-