Srpski sion

С тр.

„СРПСКИ СИОН."

В р. 28.

одмах прикупи и у иакпаду предујма у благајницу нар. цркв. Фондова унесе. И како се трошковп прошлога саборскога састанка осим свотом уплинулих саборских трошкова још и из исте благајнице иар. цркв. Фоидова иредујмљеном свотом од од 13.526 Фор. 20 нов. а. вр. могли иодмирити и како цела дуговина неплаћених саборских трошкова за годииу 1885 и 1890. изиоси 12.297 Фор. 59 новч. — нозива се (име администр. одбора ) тај, да најстрожије мере употреби, да се поменуте дуговине сабор. трошкова од год. 1885/6 и 1890/2 од подручних му црквених општина. које такове уплатиле нису, одмах ирикупе и у благајницу срп. нар. цркв. Фондова унесу, како би се један део горњега предујма и стој благајници вратити могао. У исто доба, пошто јс у прорачуну иародно-црквених автоиомн дх потреба за годину 1893. у име саборзких трошкова прелиминирано свега 24.000 Фор. а. вр., да би се с једне стране благајиици срп. нар. цркв. Фондова предујам издан у име трошкова последњега саборског састанка џотиу-

но (т. ј. још и износ од 1.228 Фор. 67 нов. а. вр.) вратити могао и да би се с друге страпе потребни тропгак за идући (■нов ) саборски састанак прибавио, одлучио је саборски одбор овај одлуком од дананш.ега (потписанога) дана и под горњим бројем, да се свота од 2*1.000 ф . па епархије, карловачкој митронолпји српској подручне, разреже у име саборских трошкова према кључу, који је одређен у §-у 27. одс. I. прев. кр. отписа од 10. авгусга 1868. год. Услед тога разрезапа је па ( архидијецезу, еп >рхију) свота од ... Фор. . . пов а. вр. те се позива (име административног одбора), да те трошкове на подручне црквепе општине разреже и учини расположење, да се индивидуални разрез истих обзиром иа § 14. одс. Ј. горехваљеног кр. отписа (рескрипта) без одлагања обави и разрезани трошкови одмах а свакако још у току ове тодине у целини уилате. Из седнице срп. нрав. народно-црквеног саборскога одбора, држане у Карловцима дие 11. (23.) јуна 1893. год. Георгије, с. р. Патријарх.

НЕЗВАНИЧНИ Д ЕО.

ОСЕШМ ШОНАШКЕ ШКОЛЕ У МШСТНРУ ОПОВУ, (Настакак).

монашке школе, или семинара за образоваве манаотироко-монашког свештенства. §• 1Ва религиозно - морално, богословско, економско и оиште образовање манастирско-монашког свештенства оснива се монашка школа са семеништем у Фрушкогорском манастиру Опову. А4 §. 1. Потреба оснивања семинара за образован.е маиастирско-монашког подмлатка сама но себије евидентна. У нросвећеном 19. веку, када се сваки сталеж и сваки човек у школи спрема и васпитава за свој иозив, када се и занат сматра нозивом, те се будуће занатлије у школи спремају

за свој занатски позив — онда она деда и младићи, који хоће временом да нриме па се узвишени чин свештенички н да сс посвете позиву калуђерском, не треба и не смеју да остаиу без наставе и нозиву им сходног васпитања. * Р(ад сваки човек има у животу иеки задатак да извршује, и кад се зиа, да ће свакн тим лакше и успешиије задатак живота свог извршити, чим је више развио опште умне снособ* 0 потреби оснивања семинара за образовање нанастирско-монашког евештенства писано је опширније у овоме листу 1891. год. (бр. 12., 13., 14., 15., 10. и 17. од год. 1891.) под насловом: „ Семипар за образовање манастирско-монашког свештепства " од јеромонаха Сергија Шакрак-НиниНа. Пошто је један и исти писац писао и оне чланке и ову мотивадију, природно је, да је ток мисли и тамо и овде један и исти. II ако је у оним чланцима од 1891. год. већ разложена потреба оснивања монашке школе, ипак, ради целине доносимо и мотивацију овога 1. §-а, у којој се такођер разлаже потреба оснивања монашке школе Уредп .