Srpski sion
С тр . 284.
„СРПСКИ СИОН."
Б р . 18.
кове писженим уговорима о миразу и брачним даровима; 2. Особе вишег сталежа и угледндји индустријалди, ако неће да склопе формални брачни уговор, могу у цркви пред екдиком и три или четио свештеника, сведока, склопити брак; 3. Нижи сгалежи могу без форме склапати брак. Касније је одузео Јустинијан сам органима дрквеиим ово ираво пасивне аспстенције при склапању брака. 893. издао је Дав философ 89 новелу, у којој одређује, да се само оиај брак има сматрати законитим, којн црква благослови. Ово је одређење ироширио касније Алексије I. Комнен (1095) и на неслободне, те се ван цркве, без њеног благослова, у империји није могао склонити правоваљаи брак. Али но горњој калкулацији закони цара Јустинијана Великог, „који на истоку тако рећи (!) важи за свеца", дерогирају законима Лава философа, „којп не броји већ по себи ниигта", на и Алексија Комнена. Ега;о у имнерији византиј" ској није био иикад признат црквени брак! Да ли још јасније треба илустровати јуридички поп вепв, који се крије у наведеној калкулацији. Чему да прииишемо оваке омашке? Можда тој околности, што људи из грађанског сталежа (!) морају попове да ноучавају о установама и духу свете нам нравославне цркве? Не, не; него што има жураивих, несуђених још, а очајних већ „кандидата", који би хтели, да бар „научним" софизмама заварају свет, у корист својих личних аспирација. —кш—. — (Прираст душа у српској црквеној општини у Врачевгају.) Г. Манојло КадиИ, парох врачевгајски, послао нам је ове податке за време од 1882. до 1893. године.
Године
Родило
се
У М р Л 0
! Венчало 1 се
о ® ч & н в ч ■- о
с© ч Н а 2 з
муш.
жен.
свега
муш.
жен.
свега
р. м
1 *
1882
62
74
136
61
49
110
20
26
_
1883
54
64
118
44
31
75
18
43
—
1884
61
46
107
26
33
59
16
48
—
1885
58
55
118
41
41
82
21
31
—
1886
44
51
95
36
48
84
8
11
—
1887
54
46
100
35
41
76
23
24
—
1888
62
43
105
41
35
76
15
29
—
1889
46
57
103
47
51
98
13
5
1890
51
51
102
42
52
94
18
8
18Р1
47
47
94
35
27
62
19
32
1892
43
46
89
52
60
112
18
—
23
1893
53
52
105
37
30
67
13
38 295
Ћ
Према томе износи прираштај у Врачевгају за носледњих 12 година 272 душе. Крајем год. 1893. било је у онштини врачевгајској свега 2306 нравославних Срба. — (Законски предлог о гра^анском браку)
одбачен је у седници горњег дома угарског сабора од 28. анрила о. г. са 21 гласом веЛине. Гласање је било поименце. За законски предлог гласало је 118, а нротив истога 139. — (Избор проте белоцркванског,) Дознајемо, да је 21. априла о. г. извршеи избор иротопресвитера у Белој Цркви, у вршачкој епархији. Између пет компетената, гласано је на тројпцу, те је пало: на МилошевиЛа, пароха из Јасенове, 42 гласа; на К. Цијука, пароха вргаачког, 16 гласова; а на, Јована Малушева, свештеника вршачког, 9 гласова. — 0 избору ће имати консисторија да реши, односно , да једног од ових кандпдата именује за окружног протопресвитера белоцркванског. Ч И Т V Љ А. — (| Дионисије Илијеви!, бивши митрополит зворнички.) Царпградскп лпст а).г,$Е1х" јавља, да је у ереду 30. марта о. г. у Царпграду умрт.о бивши зворнпчки Митронолит Дионисије ИлијевиЛ, који је управљао том епархијом од 1872. до 1891. године. Било му је 60 годииа. Родио се у Едирнекапији у Цариграду 3. октобра 1834. Л. Ђ. КЊИЖЕБНЕ ВЕСТИ. — Шематизам православне епархије далматинске и истријске за годину 1894. — Задар« печатња Шиира Артале 1894. — Стр. 57. Из овога брижљиво уређенога Шематизма вадимо ове статистичке тдатке: Свргаетком године 1893 било је у далматинско-истријској епархији: 3 манастира, 5 протопресвитерата, 53 нарохије, 3 капеланије, 79 цркава, 10.068 домова, 72.152 дугае; иресвитера: 22 монашког и 47 световног чина ; родило се: 2698 законите, 164 незаконите деце, свега 2862 деце; умрло: 1505, те нрема томе износи прнраштај 1357 душа; венчалс се: 477 првобрачних и 115 друго.брачних; прешло у православну веру 33, а из иравославне вере 19 дугаа. — У богословском заводу било је свега 27 слугаалаца. — Г. Архимандрит НиРмфор ДучиИ у Београду нозива на иретилату на своју Историју српске православне цркве од њезина постанка до наших дана, у коју су обухваћене све српске области. Како до сада није било целокунне Историје српске прав. цркве у нагаој књилгевности, овом ће се историјом у иеколико ноиуиити та дуготрајна и гатетна нразнина. Књига ће изнети до 20 штампаних табака средње осмине. Цена јој је за иретплатнике у Србији 2 г / 2 динара; изван Србије: 3 франка (круне) уједно с