Srpski sion

СТР. 550.

СИОН."

Б р . 35.

и кнезови му и жене му и њихове жене. И донесоше судове златне и сребрне, које беху однели из цркве дома Господњег и пише из њих цар и кнезови му и његове жене и њихове . .. Но у тај мах покажу се прсти невидовне човечје руке, која без по муке написа, по окреченом зиду двора царскога, неке речи, које нико није могао да прочита. Цар пропита за све гатаре, звездаре и врачаре, све их редом даде звати, но ни један од њих му не могаде чудне речи прочитати. Дође и царица ради тога у кућу где гозба беше и рече цару: „Сретан био царе до века, нашла Сам у царству твоме човека, који може нрочитати речи те чудновате. Нека зову Данила, кога је власт оца твог за главара поставила гатарима, звездарима и врачарима". И доведоше нред цара и сјајну му свиту пророка Данила, и он те речи тајанствене прочита; а написано је било: мене, текел, усрарсин. Мене значи: избројио је Бог дане царства твога; текел: измерен си на вагу а нашао си се лак; уфарсин: раздељено је царство твоје и подељено. Можда ћете помислити какве свезе има између приче данас у еванђељу прочитане и ове сад овде испричане. Почујте само иа ћете видети сличност ту! „Мене " прочитао је пророк Данило цару Валтасару и рекао му је: То значи дани царства твога су избројани! Јесте, избројани су му дани били — погубише га због свирепости, због недела његових. Сва дела, драги хришћанине, позната су Богу, и нема оног дела, кога људи могу затајати пред њиме! Његовом оку све је видно, све је јасно — Њему је срце наше отворено, из кога Он, као из књиге какве и најскривеније помисли срца нашег чита, а дела наша су тим пре иред Њиме открита. За дела наша, о хришћанине, Оп ће да нас пита на суду своме, суду страшноме. Од суда тог можда мисли ко да ће избећи, но не, нек се н§ узда у то, неће, јер Бог је спор али и достижан, и сваког ће наградити по делању своме. Зато, хришћанине мили, ради, чини, делај така дела, да те неби. она у дан суда тога у вечну тугу довела; питаће цар небески у тај дан за сва дела твоја, за сав дуг твој, који си имао да учиниш Оцу твомс небесноме, као што си и данас у еванђељу чуо да цар земаљски пита слугу свога за дуг, и тражи рачуна о делима његовим. (Мат. XVIII, 24.) Зато ради сад, да онда када тај час дође иредоцкан не буде, јер нећеш тада моћи

рећи као онај слуга што рече у данашњем еванђељу: „Господе, причекај ме". (Мат. XVIII, 26.) Доцкан ће да буде та извина тад! Друга реч, која је на зиду оном написана била, гласила је „текел" т. ј. измерен си на вази и лак си се нашао. Нећу ти, драги хришћанине, говорити како се понашао Валтасар цар опијен вином и славом због одбране сјајне, нрема непријатељу дужиику своме; не, то нећу; него ћу ти рећи какав беше према највећем пријатељу не само своме но и твоме и целога света, коме је сваки засебно и сви скупа вечити дужник, како се понашао према Богу јединоме. Он заборавља, да је „земаљско за малена царство", подиже се у сили својој против Господа, покуни судове дома Његова, и из њих пи вино, хвалећи богове сребрне и златне, тучане и гвоздене, дрвене и камене .... али дође онај суђен час и зачу се правде глас: „измерен би на вази и лак се нађе" — јер наружи Бога правог, Бога истиног, јер учини дела дрска, богумрска. Ти си видео, православни хришћанине, свету слику Арханђела Михајила, видео си Га са мачем огњеним и вагом у руци.... та вага оделиће теби по делима твојим место твога вечног пребивања! Не заборави никад у овом привременом животу твом на вагу ту! Не заборави никад у овом привременом животу твом на вагу ту! Не заборави пикад на речи, које сваки дан шал^еш Премилостивом Оцу горе: и мстаки ДОЛГИ Н<ШЈА, ИК0Ж6 II Л1Н Ц)СТаК/1АеЛ1!& ДОЛ; жникишх нашнл!х, не заборави на њих, немој да будеш као онај слуга, за кога си чуо у данашњем еванђељу да моли опроштај од господара свога а дужнику своме не опрашта (Мат. XVIII, 30.) већ му виче: „дај ми што си дужан" (Мат. XVIII, 28.) јер кад ти тражиш од Оца небесног, да ти највећи дуг твој, грехе твоје опрости — опрости их и ти дужнику твоме, као што и велиш у свагдањој молитви твојој. „Уфарсин" трећа је реч била, коју пророк Данило цару Валтасару прочита; уФарсин т. ј. раздељено је царство Твоје и дано Медијанцима и Персијаицима. Јесте, раздељено је царство његово и дано је непријатељима његовим, јер се не ноказа достојним у делању свом. .. . Као што је земља Балтасарева раздељена била на двоје, тако ће се и тело наше раставити од целине Своје (глава, труп, удови) а душа онаостаје вечито непроменл.ива, она иде пред суд Свевиш.* њега, она одговара за дела свога тела, стаЈе на