Srpski sion

С тр . 206.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 13.

чивај, једи ппј и весели се! (Лука 12, 19). И гледајте онога другога богаташа, који такође није сам евојом главом толико мудровао, колико је тачно уевајао оио, до чега тјелесно мудроваље долази. Свила и скерлет, господско весеље, то је био за њега живот. Мојсије и нророци ту су, они говоре богаташу томе да се окани таквог живота и да пође другим путем, али бадава говоре, он их ие чује, Дух његов обамрво је за глас њихов. А ако му се у њеко доба можда и учинило као да га њешто хоће да разбуди. он се опет умирио ематрајући све што Мојсије и што пророци говоре њечим. што није довољно доказано. Види се то из оне молбе његове у аду, коју управЉа на Бога да пошље свједока сродницима његовим, онима, који су као што је и он био, јер ни они не Ке вјеровати Мојсију и иророцима (Лука 16, 19 и даље). Прилијеиивши се уз тијело овакве ду ; ше мисле само о тјелесном и траже само оно што је за тијело, као људи они ито су у г т,апе Нојеве јели и иили, женили се и удавали (Мат. 24, 38) не гледајући на Ноја и на Његово спремање за спасавање. Не маре они за знакове, који показу.ју да страшно вријеме нас/гупа, не чуј V гласа, који их опомиње да се тргну из бунила својега Све је то њима ништа, само им је жеља тјелеспа све. И у дане Лотове виднмо их такве у Содоми и Гомори. И тамо једу, шију, куиују, иродају. саде и зиђу (Лука 17, 28), а не ће ни да чују за оно што ће доћи; предају се ономе што им тренут нружа и држањем својим муче душу ираведника, који бн хтио да их освијести (II Петр. 2, 8). Јест, овијем нутем отишло их је највпше у пронаст. Овијем путем поглавито дошао је евијет до потопа, овијем путем дошла је Содома и Гомора до спаљења, овијем путем иду сви, који не знају помислити на оно што је више од свјетскога, чистпје од тјелеснога, трајније од пролазпога. И сразмјерно мало друштво хришћанско у српском народу није без чланова, који овијем нутем ходе. У сваком слоју тог малог нашег друштва има их. Има их

међу богатима, има их међу сиромашнима, млађи и старији застунљени су у том колу, мушких има и има жеиских, сталеж великашки. ваљда и свештенички, сталеж службенички исто као и сталеж трговачки, занатлијски и ратарски, сваки има бар којега члана, који овијем путем срља у своју пропаст спутавајући дух свој у ланце земаљских брига и земаљско1а живота, богатства и уживања те пе дајући му да се вине онамо, куд га природа његова вуче. Има их и међу нама. који ходе овијем путем тјелесиога мудровања, или се поводе за онима, који тијем путем ходе. На том путу разлијеже се од давнина стара она пјесма: једимо и иијмо! (Исаија 22, 13). Из старијих времена допиру гласи те пјесме и до наших дана. И који пристану уз те гласе, ти живе само за грло своје и за цријево своје, њима је чрево Еогк (Филиб. В, 19), сва вјера им је јело и пиће, а дружина њихова то им је црква. ГБихово је средшпте у трбуху њихову, они су себи осовина, око које се све њихово креће и око које треба свијет да се креће, живот њихов није друго иего старање о земаљском добру и настојање да се цријеву спреми што богатије, издаш није, иробраније и подесније уживање, За друго они не знају и не маре да знају, друго ништа не внде н ништа друго не Ч УЈУИстина је, нијесу сви из друштва тога на врхунцу наонаког савршепства, али сви су, и онн иајсавршенији и они, који за њима тек полазе сложни у индиФерентизму спрам Цркве, која их непрестано ономиње иа друкчије њихово људско доетојанство, на Бога и нослушност РБему. Зато су индиФерентнн спрам Н>е што опомену Њезину не ће да чују, а продре ли им она у ухо, онда се ругају и безочно је одбијају питајући но мудрости својој до које су или сами дошли или је од других примили: шта је то ? или иак говорећи: то је све ништа! У таквом ето стању ослијепи дух људски и оглуви, да не види дал>е од трбуха и да не чује даље од гласа жеља својих. И ваљда тек нико не ће хтјети оЗбиљно доказиватн, да је то стање оно право, у