Srpski sion

(Ј тр . 768.

1.) 0 св. надељи. Одредив „шест дана" за рад п набавку свега за живот нужнога п за одржање тела потребнога — један и то седми дан оставио је Бог и посветпо себи и души човековој, од Бога дарованој. Е1ест дава дао је Бог човеку за рад, што је и Бог за шест дана силом речи својс радио, док је овај свет створио (I. Мој. гл. 1.); а „у седми дан почину Бог од свих дела својих, која учини; и благослови Бог седми дан и посвети га." (Исто, 2., 2 — 3). Тај седми, Богу и спасењу душе, посвећени дан, није смео ни требао човек ништа радити, него га је у богоугодним делима ироводити и провести имао. Седми дан или субота држан је и светкован кроз део стари завет. Доласком Христовим, а у новом завету замењен је суботни дан са даном недељним. те је празновање пренето са суботе на недељу. А за што је у нов. завету субота недељом замењена? За што је светковање са суботе на недељу пренето ? — На то нам питање даје одговора „Православно исповедање" у одговору на 60. питање у трећем делу своме: „Ми Хришћани, у мјесто суботе, празнујемо дан недјељни тога ради, што се у дан недјељни, васкрсењем Исуса Христа, Го спода нашега, свршило обновљење свега свијета и ослобођење рода човјечијега из ропства ђаволскога," и даље још и за то, „што је Христос Господ од суботе, као што св. Писмо говори ^ „ Јер је господар и од суботе син човечји" (Мат. 12, 8.). Ако је дакле Христос Господ и од суботе, то је по разуму, да је субота пренесена на дан недељни, колико с тога, што Христос не подлежи никаквом потчињавању, толико с тога, што је Христос у овај дан, а не у другп који дан васкрсао из мртвих, и јер је у овај дан васпостављен и обновљен свијет, иопгго му је даровано вјечно спасење." (Шевићев предов. у Истини" за 1888. год. стр. 556 — 557.) Еако осми дан недељни светковати ваља, и шта нам тога дана чинити треба, то нам каже у II. одељку споменути Филаретов „Пространи Катихизис" : У празничне дане ваља поименце ово чинити: 1.) Долазити у цркву ради заједничке богомоље и ради поуке у научи Божјој. 2.) Исто тако ваља код куће занимати се молитвом и читањем, или побожним разговорима. 3.) Посвећивати Богу неки део

из своје имовине, и употребљавати га на потребе цркве и њезиних слушалаца, а и на доброчинства сиромасима; осим тога, ваља посећивати болне и сужње и љубав хришћанску у делима исказивати " (Стр. 143 ) Но ни суботе није св. наша провосл. црква по све напустила; тако се у том исгом „Катихизису" вели: „У нравославној цркви субота се.не празнује као потпун празник, али се ипак разликује од осталих дана, једно у спомен створења, света, а друго, као иродуже ње првашњег празновања" (140). А чиме се разликује субота од осталих пет седмичних дана? У чему се састоји, чиме се исказује одлика та? — 1.) У суботу, осим једне једине — велике суботе" — не сме се обдржавати строг пост — с ^ оаджје " (Апост. правило 66, и Трул. сабора правило 55.) 2) Уз часни пост, т. зв. „четрдесетницу" или „Ускршњи пост, литурђија чређе освећених дарова не свршава се суботом, баш као ни недељом. (52. прав. „Трул. сабора). Иначе суботом Хришћани „морају раднги", а не као недељом светковати. (29. прав. Лаод. сабора). И назарени светкују недељу. Држећи се строго и дословце (буквално) св. Писма назарени не- би могли светковати недељу, него еуботу; јер је субота седми дан за који се у св. Писму изрично вели, да. је Богу цоевећен и да га држати и светковати ваља. Изричне заповеди о томе, да празновање суботе напусти а празновање недеље прихвати и држати треба — у св. Писму нема. ЈЗ тога је са свим јасно и иојмљиво то, што је вероначелниЕ; наших назарена празновање недеље назвао „људском измишљотином"; јер нразновање неде.ч,е збиља људи установише, а из извесних и важних узрока, који су напред наведени Али је код назарена неразумљиво и несхватљиво ово двоје: 1.) Како и за што је већ сам вероначелник назаренски, Самуило Фрелих недељом најчешће и највише проповедао; тако се вели, да је „недељом проноведао и по дваред, па и по триред?" („ Назаренство" стр. 89.) Или је зар то чинио због тога, што је тада највише слушалаца имати могао, јер је недељу „државна црква" светковала? — 2.) Но још је неразумљивије и непојмљивије то, како су назарени могли примити и прихватити светковање недеље, кад је то њихов вероначелник крстио и назвао — ничим другим — него простом