Srpski sion

С тр . 410.

„СРПСКИ

СИОН."

Б р . 26.

будимо једини у њој, као што је Христос, основалац њен, један с Оцем и приљубимо се чвршће к њој. Не будимо као разрешен сноп, кога ветар и олујива разноси на све стране. Не држимо с онима, који су пепријатељи наше цркве. Немојмо да смо чланови онаког друштва, које тако често греши против учења вере наше. Пазимо бодро на куповање књига. Не слушајмо таке разговоре и савете, који су наперени против вере и цркве ваше. Таквих се опасних људи клоните, не мојте се с њима — као што нам св. Јован заповеда — ии поздрављати ни питати. Ништа нека вас не смути то, што нам се отпадници подсмевају и свакојаким називају, ви немојте нротиву рећи, већ сетите се Христа, који нас теиш и храбри тиме, да је њега „свеш много пре нас мрзио! и Ослопите се и верујте у снагу и моћ вере наше, којој до сад никакви отнадници наудити не могоше, иа не ће ако Бог да ни од сад. Црква иравославна, св. дом Божји нек вам је најмилији састанак и боравиште ваше, и кад год се у ово свето место искуните, да Бог да се, чвршчији, неноколебими и као непобедими Хришћани враћали дому вашем. А мин • Микаило РакиЂ парох. Хуеово правоелавље (Наставак). З .Ј Чеси су већ по природи своје нове отаџбине дошли у веома тежак положај. Они се непрестано боре цротив Нијемаца од кад су дошли у данашње своје земље, па та борба није преешала ни данас. Па сравнимо ли њихово стање за Хуса, увјерићемо се, да је скоро исто као данас И онда као и данас Чеси су биии свуда потиснути. И онда је велики њемачки народ свим силама ишао за тијем, да свлада мали чешки народ, као и данас, и онда су Чеси били под владаоцима њемачког рода, и онда као и данас Нијемци су забрањивали чешки језик у чешкој земљи, као и данас. Чеси су тражили и онда, да се смију Богу молити словенским језиком, па кад им то није допуштено и онда су као данас гледали, да се ослободе римскога паие и његова свећенства, које не мисли добро народу. Па је ли то народна тјесногрудност и и фанатизам, кад с§ траже своја права? Је ли

Хус сијао мржњу међу хришћанима, кад је тражио само слободу свога народа, па ма то било и саму иолитичку слободу? Хус је тражио само ону слободу, коју је Христос донио на свијет: он је тражио правду, али је свуда сретао неправду; он вели: „Добар ми је Нијемац дражи од зла брата", а сабор му довикује: „Ти буниш Чехе против Пијемаца својом проповијеђу", а он опет вели: „Ја сам говорио и говорим, да Чеси у чешкој краљевини не само да морају бити први по закону, већ и по закону Божјем и природном захтјеву, као што су први Французи у Француској, а Нијемцу у Њемачкој. Али каква би корист * била од Чеха, кац би био свећеник и епископ у Њемакој (ш Теи^оша), а не зна језика?Но, што знам, да је то иротив Божјег закона и канона, с тога велим, да се то не смије допустити. Њемачке ђаке није нико истјерао из Прага, већ њихова заклетва, која их је везала, да ни један иеће остати на универзитету, ако немадну у њему три гласа, а Чеси само један". Ту се нигдје не види народнк фанатизам, а зар Хус није имао право зар није радио ио Христовим ријечима, кад је тражио једнакост свијех људи пред Богом? Је ли оправдан такав нријекор ономе човјеку, који морамо поновити — вели: „Добар ми је Нијемац дражи од рђава брата". 4.) Хусу пребацују, да се обазирао на политичке циљеве, јер је позивао свјетску власт против свећеника. Опет ћемо пустити њега сама, да нам иротумачи колико вриједи и то пребацивање „Много је међу духовницима разбојника и хришћански је свијет пун свакога зла. Антихрист је толико утврдио своју власт куповањем светиња и постављањем на духовне дужности и трговањем с њима. те то зло стоји над човечјом моћу. Ипак ја налазим три средства, која могу томе злу помоћи, кад би Господ Бог показао сво.ју милост. Прва би моћ била, кад би Господ Бог дао таква паау, који би укинуо сваку трговину светињом, као што налажу св. писмо и установе светпх епископа. Али гдје ћемо таква наћи ? Доиста би било велико чудо, да се такав папа сад појави и ја знам, да му не би дали његови апостоли да дуго живи*. С тога би се лакше могло остварити друго средство, а то је, да * Кардинали су у то доба веома често правили папе, који им нијесу били по ћуди. Примј. Гиљверд.