Srpski sion

Бр . 22. „смски

И гата је била управо тенденција држаља те конФеренције у Бечу? Да ли је патријарх Рајачић приетао одмах да се одржи: конФеренција или Синод, у Бечу или Карловцима; да ли с њиме или без шега? Ко је дао нрограм тој копФеренцпји? Ко ли је саставио предлог за онако устројство онаког синода? Да ли је и како је конФеренција заиста установила или закључила да се усшапови онакав синод са оиаким устро^ством? Да ли је та установа оживотворена, или барем одобрена од свију на копФеренцији епископа, па и натријарха Рајачића? Шта је било са тим закључком конФеренције? Ништа од тога не рече г. Д. Р. Онако књижевно интригански забоде трн, нешто рече, па — утече. Но „откуд ја и узех себи ту слободу" (стр. 41), да таква питаља такој величини стављам! Такој величини као што је г. Д. Р., ја, који нисам свршио високе школе какве је свршио он, или бар, који се нисам толико напреписивао туђих автобиогрчФија и архивских сниса као он! И како да дадем сада џевапа тој кавзи, коју замеће г. Д. Р. са тим и таким устројством тога и такога синода Бечкога? А пе би ли, зар, најбоље урадио, да преко тога комичнога аргумента г. Д Р-ца нређем са речима по плоти рођенога му брата архимандрита Илариона: „Но нашто да се дуже с тим радом енисконског скупа и Патријарха Рајачића г. 1850/51. у Бечу бавимо, кад свиколици ти иредлози епископско1' скуиа, гсојега је трошкове држава иодмирила — нису од стране владе решени и одобрени". И шта друго да учиним, и како друкче да му одговорим на његово бахатно раз метање са том Бечком конФеренцијом, кад и његову брату „Историја тога скупа наших Епископа у Бечу од октобра 1850. до ноловине 1851 , није иозната"; кад и тај вредни и многознали историчар наш, којем се ни ситнице не могу истражном оку сакрити, „пијв могао а ништа о раду тога скупа наших Епископа „ ио сиисима р^и' 1 , 73 ма да ]е и он, без сумње сваке, 78 „Гдас Истине" 1886. стр. 230—231.

СИОН.' Стр . 367

проучпо снисе, који су у Карловачкој Митрополитској Архиви о томе предмегу остали још иоштеђени од пеких разумних разорних сила: небрежљивости, себичности, таштине и лакомства појединаца", који су некад но тој Архиви пљенили ? Проучио сам их и ја; али која вајда, кад не могох проучити ни министровог ирограма за ту конФеренцију, нити љених закључака. Не могох, јер их у Архив I нема. А да се та конФеренција не само „исгорично расветли", 74 него и критичкл оцени, ваљало би све то знати. Дакле, и мени и свима, који се интересују за тај Бечки синод и његово „устројство", не остаје друго, него чекати да г. Д. Р. где год ирепише цео закључак Бечке конФеренције о том „синоду" и цело то његово „устројсгво", и пренисано шгампа. Он је то све имао већ прилике на другој страни сазнати; па можда и много што више, н. нр. из заосталих списа епискона Никанора Грујића, којега је патријарх Рајачић, такођор новео собом у Беч, а носле му поверио да у Карловце из Беча носи „Архиву", а који су списи, као што сам чуо, били на расноложењу г. Д. Р-цу. На кад све то изнесе на видело, и кад све каже, што изнети и казати треба у том нредмету, па да се о њем и диспутати може, онда ево и мене на белезк Но и дотле, али другом нриликом, изнећу о тој Бечкој конФерепцији што је мени о њој познато, а сада држим да ми је доста рећи само ово: Бечка конФеренција од 1850/51. била је дело државне власти. Та конФеренција није била надлежна доносити закључак о установи дотичиог синода; није била нацлежна доносити устројство за сипод. Устројство, какво је у тој конФеренцији прононирано, стоји у опреци са учењем и законодавством православпе цркве. То устројство није оживотворено. Оно није ни дошло до буд какве „крености и снаге". Све је то био један ршт (ЗезМепит Бечке политике. И зато је оперирање г. Д. Р-ца 74 Разуме се боље, него што је г. Д. Р. исторично расветлио „Иостанак и развитак српске дрквено народне автономије".