Srpski sion

крој зб.

шкодски одбори, да подиесу податке о пољскиж радљама. — Поднесен је обрачуи Шк. Савету о добивеној припомоћи за нодмирење мањка учитељских плата из Фонда Св. Саве у своти од 2000 круна, и умољен је Шк. Савет, да и иедостатак од 1426 кр. у течај стави. Исто је тако умољен Шк. Савет, да иотребну припомоћ и за 1901 — 1902. шк. годииу у течај стави. — Достављеиа је Евгену Думчи и супрузи његовој, захвалница црквене општине у Сри. Хидошу, на дароваиих 100 круна за оиравку школе и учитељског стана. — За привреиеног учитеља у Липови Безедеку постављен је Тодор Милитарски, у Срн. Гарчину Богољуб Прњаворовић, Катарина Теларовић у Виљан, Теодора Радићева у Ватосек, Радослав Кућанчанин у Бан, Софија Станковић у Чип, Ирииа Петровић у Чобанац, Зорка Мушицкова у Дољнану, Вукосава Туцаковић у Салку, Гордана Косгић у Хидош, Зорка Брзакова у Ланчуг. — Црквеној општини у Шароку одређена је припомоћ од 200 круна, а тако и цркв. општини у Почи 200 круна. — Није одобреи стечај у ЈЈанчугу, јер је мања плата исказана, но што је до сад издавапа. — У Дуна Пантелпји, где већ 20 година нема српске школе, а има 30 српске деце отвориће се срп. прав. школа, те је црквеној општини намерена оправка парохијског стана за школу одобрена, ношго је Админисгративни Одбор одобрио, да се парохијски стан у ту сврху може употребити. — Иотврђеи је избор Михаила Марјановића оспособљеног учитеља у Дарди, и Светозара Радашиног оспособљеног учитеља у Будиму. — Одобрен је стечај на учитељско место у Шиклушу. —• Оболелом учитељу у Сент-Андрији Петру Берићу нодељен је допуст до краја школске године, а за заменицу је постављена Христина Јовановићева из Новог Сада. — Црквена општина у Вемену упућена је, да не сме смањити плату учитељску у готовом, п да мора дрва увести д исећи. — Одобрено је у пме припомоћи за петогодишњи додатак 100 круна, — Умољен је декрет за Лазара Крестића учитеља у Кишфалуби. — За заменицу оболелој учитељици Смиљи Добродолској у Моноштру, постављена је Катица Маширевићева из Сомбора. — Б. Г1. учитељ у Вемену ослобођен је од оптужбе. ■— Сачињен је уговор са Рајзнером творничарем жигица у Осеку, који је понуду учииио, да фабрицира, „Школске жигице", од којих ће 5°/ 0 чистог прихода давати на издржавање срп. прав. школа у Будимској епархији. Умолиће се све епархије, да са своје стране ову ствар потпомогну, а и путем јавности ће се ова ствар препоручити. — Саслушан је из-

С тр . 615.

вештај заменпка школског референта о прегледању школа, те су потребна расположења учињена. Милош Десанчић учитељ у Маишу, Павле Плавпгић учитељ у Помазу, Драгутин Јаиковић учитељ у Сри. Ковину и Алекса Михалџић учнтељ у Пешти, нохваљени су због свога школског рада и успеха. (Избор пароха.) За нароха у Жабљу изабран је досадашњи тамошњи капелан јереј Милош КатиЛ. (.Уписива&е ученика) у сриској вел. гимназији Карловачкој за шк. год. 1901/2 на завршетку је и показује ове бројеве: у I. р. 58, II. р. 55. Ш. р. 51, IV. р. 43, V. р. 31, VI. р. 35, ^П. р. 36, ^Ш. р. 18. свега 327 ученика. (Пажви црквених општина). Управно врховно судиште у Будимпешти издалоје под бр- 7870/899 врло важно решење, по ко.јем јуристичке оеобе (црквене општине, новчаии заводи, задруге и тд.) не морају плаћати 4 3 / 10 °/ 0 -не пристојбе за кунљене на јавној дражби неиокретности. (Добротворна Задруга Српкива Карловкиња) нрославила је на дан Рождества иресвете Богородице о. г. славу крсног имена свога са овим програмом: Пре иодне, после св. литургије свети се кољиво и водица, и реже се свечарски колач. После подне у 3 сахата: 1. Гђа А. Станковића, председиица Задруге, отвара свечану седнпцу. 2. Д. Котур: „Рождество твое Богородице Д^ћво", поји богословски певачки збор. 3. Говори г. М. Јакшић, професор богословије. 4. „Иротопоп Недјељко благосиља гусларе", из спева „Недјељко" од Огњеслава Утјешеновића Острожинског, декламује г. С. Русић богослов IV. г. 5 Соколовљ: „ П одђ твого милостб", поји богословски певачки збор. 6. Гђа А. Стапковића, председница Задруге, затвара седницу. Разне белешке. (Идеали §ранцуске деце). Психологе увек скоро интересује питање о томе, какву преставу о животу имају деца. Француски дечји лнст „1/е реШ Ргапса18 Ши8(те" поставио је питање деци, шта би који најволио бити ? Нисмених одговора добивено је од 442 девојчице и 1560 дечака. Жеље њихове врло су различите, но карактеристично је, да од 442 девојчице њех 250 мисле се посветити умном раду: 17 од њих желе постати — доктори медицине, 15 — адвокати, 28 — вештакиње, 30 — конзерваторискиње, 7 — списатељице и 143 — учитељице. Друга половица жели миран породични живот и практично занимање. Од ових желе постати њих 51 — кројачпце, 35 —• модисткиње, 2 — праље, затим кројачице белог веша, пекарице, пиљарице и једна — бабица; остале иросто желе да су добре дома-

„ СРПСКИ СЖЖ-