Srpski sion

Стр 858

СРПСКИ сион

Б р . 13.

налазеће се свештенство, уз изречно означење, који од свештенетва Фунгирају, а који су нрекобројни? На што одговорише вдадике, да је такова конскрипција превишњем двору већ ноднесена. На тачку 5. примећује Синод, да би сувише строго било, кад би се међу скучени број свештенства урачунали и протопопи, нарочито у оним местима, где је протопоп са свим сам, те упућеп да све парохијске службе врши, при чему му још спада у дужност и надзирање осталих свештеника у његовом протопопијату, те пошто због тога мора често нутовати, то би или своје дужнЈСти у нарохији или иадзирање занемарити морао. С тога Синод моли преввнш,и двор, да протопопе искључи из броја осталог Фунгирајућег свештенства, а с друге стране да уз протопопа дозволи још једног свештеника, нарочито тамо, где је нротопоп сасвим сам. Ц. комесар на то одговара, да би се томе тако доскочити могло, када би се нротопоп бирао из таког места, где по броју кућа има два или три свештеника, или кад би се протопоп, оданде где је сам, трансФерирао тамо, где има више свештеника. На тачку 8. моле епископи, да превишњи двор оне свештенике, који су само због превишње наредбе о смањивању све штенства дошли у рубрику нрекобројних, изволи оставити у уживању оног имунитета кога су и пре већ уживали, пошто то у пређашњем регуламенту није учињено. Царски комесар изјави, да на ово тим мање нристати може, што ће ое тиме контрибуенти још више ослабити, јер попови ни контрибудије, ни друге дужиости не врше, с тога би се Синод постарати имао, да се прекобројни свештеници у смислу превишње наредбе употребе за васпитавање младежи, у осталом он ово питање решвти не може, но ће молбу Синода на нревишње размотрење подастрти. Код 2-ог зачала овог §-а код милитар них округа, напомиње Синод, да инсталадија парохијског свештенства снада у јурисдикцију дијецезалних енископа, а не генерал-команде, којој се по 5. тачци ради

изашиљања једног ОФицпра пријава учинити мора, ипак Синод неће да нрави сметње у том обзиру, само моли да регименгска и генерал-команда не чине тешкоћа, кад дијецезан неког из војничких кућа нађе за способног за свешгеника и хоће да га рукоиоложи, пре но што је иоти задовољио војеној дужности својој. Царски комесар изјави, да ће и ову молбу Синода предложити превишњем двору. По исправку овог 37. §-а и следећег 38. §-а буде данашња седница закључена. 3 а II и с н и к девете седнице, 4. октобра 1776. г. држане. По цретходном адјустирању јучерашњег записника, буде данашња седница са читањем 39. § а отворена, који говори о штоли, сачињеној по разлици у дијецезама ио ексемпларима Б. и В. Поводом тим пита царски комесар, да ли је оваки штоларни пропис, који се овим параграфом ирописује, у свима дијецезама, код сваке парохије и Филијале уведен и да, ли је ио један примерак истог свакоме сеоском кнезу издат и прикован 1 (на дувару). После позитивног одговора на ово питање, Синод извештава, да су неки ексемплари нодерани и изгубљени, услед чега царски комесар тражи, да се снециФицира, колико аарохија и колико Филијала у свакој дијецези има и да се овај штоларни пронис преведе на српски и влашки језик, уз ознаку, колико је српских, а колико влашких за коју дијецезу нужно, те да се то ш <Зир1о одштампа, јер се по један нримерак мора код сваке цркве и код сваке онштине извесити. После нрочитаног 40. §-а пита комесар, да ли су у тамишком Банату свештенству одиста додељене сесије? а ако не, шта је томе узрок? На што банатски епископи одговарају, да су у тамишком Банату сесије делимице додељене, а делимице не, јер у томе округу комасација још није обављена. Услед чега сви еиископи препонизно моле, да се у случају оскудице у свештенству у месту, из друге дијецезе нристављени свештеник снабде у свима ми-