Starmali

142

„еТАРМАЛИ* БРОЈ 18. ЗА 188$*

сподине, имам опет један процес, — хоћете ли се примити да ме браните. и Адвокат одговори: „Добро, добро, али овде није сада место да се о томе разговарамо." »А Ја мислим да је сад најзгодније, — јер сад сам го, па ми не можете скинути кошуљу с леђа." д.

То није у реду, Шта није у реду? Није у реду то, што Коста Ристић и Змај Ј. Ј. још нису јавно благодарили одбору српск. нар. позоришта, што је исти одбор имао доброту, те је допусстио, да се њихове шаљиве игре: ,,Фрише фире" и ,,НГаран" могу представљати на мађарским позорницама. 1о оаш није у реду, од К. Ристића и 3. Ј.

Јовановића.

Стармали.

Нове музикалије. „Стармалово" коло. Н ај н о в и ј а композиција за све дужнике и оне којима је истеклапретплатаусвима српским крајевима. Коло коло Наоколо: Претплаћујте Виловито. Плаовито. Брже браћо амо, амо Да се скупа рачунамо! Србијан че огњу живи Дед у писмо дукат приви! Рваћане, не од лане Плати па ћеш бит' без мане. Ој Босанче, стара славо, Пошљи новце нама право! Ао Е р о, тврда веро, За и Аптее18ип§ в узми перо. Ао С р е м ч е, гујо љута, Претплати се по сто пута! Црногорче, царе мали, „Стармали" те увек фали: Мачем бијеш, мачем сечеш, Ал „Стармалог" манут' нећеш. Ој соколе Далматин че, И тебе се исто тиче. Ој ти красни Дубровчане, Немој наш лист да престане! Ој С ла в о н ч е танани! Банаћане лагани! Ој Бачвани здраво, здраво, Трећа четврт иде право, Руком држи братац брата, За буђелар свак нек' с' в ата> Тај вам братски дајем налог Да с' не каже за „Стармалог": „Много хтео, много започео Српски немар њега је помео!"

Адам н Ева. Адам. Ти си крива слаби створе, Што с' патимо сад на свету. Хеј, друкче би све то било, Друкчију би стигли мету, Да ме ниси натентала Да јабуку једем клету.

Ева. Ја сам слаба, па ме На клизаву стазу крену; Преварих се, намамих се На јабуку ту румену. — Ти си кривац, јаки створе, Што послуша слабу жену.

(»бсћ.«)

Красан комшилук. Полицај се шетао ноћу по улицама па наиђе на два Чивутина странца, који нису имали ни путна листа. „Где станујеш ти?" запита он једног Чивутина. „Нигде" — беаше кратак одговор. ,,А где т и станујеш?" запита другог Чивутина. ,,Ја сам таки у комшилуку до њега.

Аб.

Госпођа и куварица. Госпођа. Ето, јуче си пресолила суну, а сад си опет изгорела печењо. Фаника, Фаника, ти се мени сваки дан све горе допадаш. Куварица. 0 за бога милостива, па ја не могу свима у кући угодити. Ето господин ми је баш јутрос рекао, да се њему сваки дан све боље допадам.

У дуЂану. Муштерија. По што је риф овога атлаза? Трговац. Шест Форкната. Муштерија. (У себи) Иште 6 форината,—а сигурно мисли 5, — да ће га за 4, — можда и вреди 3 фр. — ја би му дао 2 фр., — па ајде да му понудим једну форинту.

У полицији. Еапетан. Ти си украо буђелар од крчмара Н. Ч и в у т и н. Нисам господине, верујте. К а п е т а н. Ал ево смо нашли његов буђелгр у твоме цепу. Чивутин. Не знам, господине, ништа, ни о каквом буђелару. Ако сам га можда стрпао у свој