Starmali

92

* * О Чивути имају свој „Уегббћпип^зГез!," светковање помирења. Хеј боже, кад би ми и ову светковину од Чивута примили, као што много штошта од њих примамо! * * * Каменко је издао недавно ,К а л а м л е њ е с листом;® да није учињено какво каламдење с „Наше горе л и с т о м?" * * * © Пре канда неће бити м и р а међу нама, докле не дође какав п о т о п (туђинске навале) да нас помави и онда ћемо тек доћп к себи и голуб ће нам донети гранчицу м и р а (ади неће имати коме да је преда). * * * 4- Само ко ће онда играти улогу Н о ј а ? Да неће узети Џамбаса из Кусића? * * * ® Нема сумње да ће у том случају спасавајући к о в ч е г бити — Кикиндски програм. * * * # А шта ће нам представљати д у г у? Хе, па црвено-бело-з е л е н е заставе и кокарде при изборима посланика у Шајкашкој и иначе, где се буде по Кикиндском програму бирало. * * * х Ал Н о ј е је измислио и в и н о, а ко ће и где ће сад после овог потопа в и н о правити? То ће сад теже ићи, него у Нојево доба, јер око Панчева има филоксере. * * * С Нојев је ковчег после потопа задржао се у А з и ј и на брегу Арарату. Па можда ће и нови ков-

чег спасенија (Кикиндоки програм) наћи стална места гдегод у А з и ј и. * * * И? „Застава" и њени „нотабилитети" називају нашу политику песничком политиком. Напослетку боља је и та, него њихова п 6 с н и ч к а политика, коју они у Уљму жандарском и хусарском песницом терају. , Аб.

Ћира. Даклем да се задовољимо са оним, што се у датим ириликама постићи може. Спира. Тако се бар вели. Ћира. Ад ја до сада јоште нисам видио датих прилика, пего само: датих неприлика. Ћира. Како је то да у шајкашком батаљону нека господа пе вермају много ни пештанско-кикиндски програм; не чекају с које ће стране доћи гаранција, него истичу у напред владиног кандидата. Зар се не боје „Заставе" и партајске дисцинлине? Спира. Ти људи заисга истрчавају као ждреичићи пред руду, а видећи да их руда (т. ј. „Застаиа") за то неће да ошине они могу и даље тако чинити певајући: »Туда, туда, туда иде руда."

П у С Л И Ц е. Ми још можемо најбоље проћи ако браћа у „Застави" увере Тису, да ми нисмо ни српски родољуби

код в редута." то би био хец! Уф!" па се ухвати за главу." „То би баш и ја ишао с тобом на маскен бал," и то у Србијанском оделу," — рећи ће тек Кончић, млад, трговачки помоћник. Баш ономад је дошао један рођак мог колеге, па је купио нове овдашње хаљине, а оне у којима је дошао, оставио је код нас. — То би било хеца!" „Ујуа4 аипсе," узвикну Кибиц; „сад сам се нешто сетио. Јесу ли код тебе те хаљине? то је славно. Господо ми данас идемо на „маскен бал," — па се окрете Шебеку, „ако хоћеш да се за тебе осветим, и да идемо на маскен бал, узајми ми на твој рачун од Шандора једну петицу. Ца да видиш русваја." Да неби сте били у неизвесности — рећи ћу вам онда да је тај Шандор „вечерни оберкелнер" код „Краљице." Сви се смејали. „Није ту ништа за смеј, него дедер ти овамо петицу, док је за времена, рече Кибиц устајући. „А шта ћеш да радиш с том нетицои? запита Шебек „И то ми је питање, — шта ће с петицом?" упадне докторанд у ред, „да обиђе мало парохију." Е„ то би и ми знали, кад би тако други хтели да дају новце" додаде Кука. „Хоће те да вам сад обесим на нос што ћу да радим?" одговори Кибиц мало љутито.

Е„ па зините: хоћу да извадим из „ферзаца" ону моју клопоцију. Ко бајаги позлаћен сат али невреди ни паре. Али ја ћу удесити — па свакад добијем 3 фор. Сад хоћу да га извадим." „али нашто све то?" „Сад непитај — видићеш, само петицу овамо, — па за два сата сви смо у редуту," — увераваше Кибиц тако озбиљно, да Шабек најзад реши да му учини по вољи. Узајми од Шандора петицу — први пут од како долази код „краљице". Вешт келнер познаје од куд може бити сигурног ћара па извади банкноту без приговора. Кибиц стрна нетицу у џен, рече Кончићу хајдмо," — а друштву: „чекај теме овде за два сата" — па оде унраво парком. Друштво је остало као убезекнуто. Но за кратко ночеше свестрано да претресају какав то може да буде плап што је Кибиц смисиио, — али најзад дођоше до тога: да он у ошпте и нема никаквог плана, — ван што је нашао вештог изговора да се дочепа петице, и да он сад лепо негди седи на пијуцка. . . И пошто су у „братској" измени мисли утврдили такову карактеристику, одоше смејући се. Ували су Шебека, али он се решио да чека одређени два сата, — па шта буде. (ПродужиЕе се).