Starmali

218

Шетња по Новом Саду. СХСУИ. На угарском сабору преду кудељу. Еио читајте говоре свију говорника у адреској дебати, па ћете у повипарскпм извештајима после сваке друге-треће речи наћи у загради „веселост и смеј а , дакле је господи иа сабору, као што видите, срце весело, а ви знато да „весело срце к у д е љ у проде." Но сад се порађа питање: А па што је пама у Угарској толика к у д е љ а ? Од кудеље се, као што пас астропомија учи, праве штрањгс, а то је за пас сасвим излпшап еспап н можемо без њега бити. Шта ће пама штрањге, кад ми хоћемо да пмамо одрешепе руке, да можемо радити шта хоћемо, а штрањга би само сметала. Ево да видимо: Да је ту била штрањга, пе би могао мпоги касир побећи са касом (а богме и с галопом) у Америку: да је била у своје време штраљга, бпле би везане руке оним полицајцима, који су са убијцом Мајлатовим Питељем баратали, и који су од лопова и јатака месечпу плату прималп; да је бпло штрањге, били би многи везани, те пе би могли у по дапа вадити шипе са жељезпичких путова, те невиио путињ е у опасност живота доводити; да се у своје време нашла штрањга, били би многи кавалерп везани, те не би могли због какве тричарпјо у двобоју своје пријатеље убијати; да је бпло штрањге, били бп дотпчни ипџииири везани за своју дужиост, па бн видели, да је жељезппчка ћуприја па Драви код Осека трошпа, те се пеби девет вагопа, пупих кукавпих војника, срушило у Драву и подавило.

оои>о Чикина љубав, Чика Миша био је варошки актуар. Можете мислити, већ 30 годипа, како гута са аката прашипу, и како се бори са мољцима, а било му је 24 године, кад је ступио у звање. Сума сумарум чика Миши било преко педесет. Али зато чика Миша пије био прашап. Напротив оп је био огледало чистоте. Како куцпе три четврти па двапајест, или три четврти на шест, опда се капцеларијске дужаости остављају а опет званичпе дужпости иредузимају, а то су умивање п прање руку, чешљање, прашење хаљина и ципела, на мештање фатермердера и смолење бркова. Чика Миша изгледао је увек, као из кутије. Цилиндер, фатермердер, велика машпа, квекер или фрак, беле, жућкасте или црне чакшире, штапић по елегантном фазону, марама са везепим окрајницима, лаковане или од штофа ципеле. А ходио је фино као на дроту. Ипаче био је суптилног стаса, као што већ актуари изгледају, имао је мало подужи вос, и сигурпе уши. На ногама баш пије био јаки, ал заото је отпратио мпоге своје другове и главате у гробље. Чика Миша је био дакле здравља поуздапа. Чика Миша, био је према женскнма врло галаптап

Овако пак без штрањге био је сваки слободаи н могао је радити или пе раднтп шта је хтео. Како пак сада па угарском сабору в весело срце" кудељупреде, то ће се накупити доста предене кудеље и моћи ће се од ње свакп салерски еспап правнтп. Тако знамо, да се оспм штрањге праве од кудеље и ужета, на којима се кошуље суше, те ће се сад моћи већ једанпут опратп н мпоги прљав „веш" манастирскп, кортешки и полицајски, иа ће се моћи н осушити н пспеглати, ако се нађу веште праље, које би у стању биле онако дебеле боре и гудсве изгладити својом усијапом утијом. Од кудеље се ираве и улари, којим ће се моћи пеки одуларепи солгабирови и комесари укротити, да по вашарпма и изборима не бнју корбачем певчпе бираче, који неће свој глас да даду ономе, који им је дотле увек кожу гучио. Од кудеље се праве и мреже, којим се сомовн пецају п лове, па можда ће се од сада брже и за времена моћи упецати и уловити какав шаран и псшараи дефраудапт ила какав подмптљиви полпцајац па ма се како у мрежи бацак'о (Васха^о, ово је случајпо и презиме једпог пештаиског полицајца, о коме се сада по иовппама пештанским много лепих ствари приповеда). Кудеља је и за прављење канапа, а канап употребљују стругари кад праве оне луткове, што дижу и спуштају руке, кад се од доле за каиап повуче. II то је лепа и занпмљнва играчка и код иас врло омиљеи „шпилерај", особпто па саборима и но вармеђским скупштппама. Од кудеље се прави п шарппја, а како пам се сад и онако задају силпе и дубоке р а н е, то ће човек. Од младости'своје забављао се са жепскињама, и врло се лако заљубљивао; али га је увек тај малер задесио, да баш опда, када се оп одважио, да девојци изјави своју „презјелну љубав", да је уједпо и дознао, да му се његова обожавана удала. Чика Миша се одмах знао паћи и у тој повој ситуасији. Оп је први девојци честитао, са пупим кол'ма жеља. А са собом је био потнуно па чисго, да му се ваља обратити другој девојци. Чика Миша је имао добро срце, на му пије било пи тешко у другу се девојку заљубити, и тако је он целог века од једног цветка до другог прелетао ; али никад није до тога дотерао, да покуша цветак себи присг.ојити, и својим пазвати. Кад је чика Миши прешло педесет годипа, разиишљао је, да ли да још покуша и даље код девојака своју срећу, или да се сасвим махне. Тешко му је падало сагибатп се, те кад киша падпе подвијати чакшире заото се досети, те је од сад паручивао краће чакшире и то таке, које пасују и за суво и за блато. Бочеле су му и поге зепсти, но он је и томе доск#чио носио је чизме са великим сарама, али испод чакшира. Иначе, што се тиче горњег дела свога витог тела, ту пијо чипио никакве промене, осим у фатермердерима,