Starmali

„С^ГАРМАЛИ* БРОЈ

нам требатн доста шарпије. Место шарппје, гато нам из рапе крв купи, употребљују докторп у новије доба пеки памук, дакле ће нам се моћп крв и Н1 пам у к пити. Лл све је то нпшта, само кад су господа на сабору „весела", као што пас повинарскп извештаји са сабора уверавају!

У Ш Т И П Ц И. □ У шкапдалозној стварп Будапегптапске полиције компромитпрапа су п велика господа, а пе само „<Ш Митогјсћ депИит." * * * О На Абердаров мипистарски „ЈРк," појавио се у Београду одмах п „Одјек." * Н: * § Наравпа ствар, кад је па сабору хрватском свршева ствар о ћпрплском писму, да се сад мора разговарати још и о адреси. Какво би било ппсмо без а д р е с е ? * * * □ Доказапо је дакле и па самом уг. сабору, да бирачп у Шајкашкој нпсу од пародпе страике подмпћивапи. (А. протестанти шајкашки тврде да су од неког подмићивапи, дакле од кога су ?) * * * А Да ли ће, боже, сада шајкашкп протестапт и примити православпу веру? & * & 55 Новопокрепути српски лист у Загребу „Србобрап" пазивају пека небраћа „Смрдобрапом." У јер дикад је имао краћи, а дикад чак до очију дугачак, и подсецао је бркове. Лице му је било глатко као чатла исапо, јер се сваки дап савестпо бријао. Даклс чика Миша је стао пред огледало, и снешио се љупко па себе, па је сам себи говорио : „ТиМишоимапг јога мпого дражи. У многе мора срце још за тобом задрхтати. Али је ли вредно са тим девојчицама збијати шале. Не, одсад ћеш приступати само озбиљним достојапствепим жееама и удовицама, маторе девојке, те ћеш избегавати, јер то су ти да Бог сачува избирачице. — Е, узми се Мишо озбил но па ум." Што је чика Миша закључио, то ће и да уради. Чика Миша загледа се у младу удовицу Апку Момчилову. Она је имала ћер Милеву, која је тек петнајсту годину павршила. Милева је имала сестру од стрица Милицу, баш кућа до куће, која је њена вршњакиаа била. Чика Миша је хоФирао гђи Апки, и са децом је збијао шалу. — Деца су радо примала му шалу, па су одвраћале шалу са шалом. Деца су расла живо, а и година за годином пролазила, те се Милева и Милица развише, као два краспа цвета, Обе лепе, обе пуначке, обе живе, обе веселе. Чика Миша мало по мало па је заборавио на свој злвет. Јер бадава, што јесге, јесте, дражесније беху Милева и Милица. него гћа Анка; оп се заљубио: ал у коју ? Кад помисли па Милеву, опда верује да се у н.у за- |

28. за 1884. 219

иеку руку желимо, да пам „Србобран" и то буде, јер као што нас „кишобрап" брапи од к и ш е, „с у нцобран" од супца, тако пека пас овај лист браШ1 п од с м р а д а оне небраће.

Ћира. Нас се, истипа, не тпчу немачке пословице, али једну смо мп пословпцу ипак утерали у лаж; то јест : пе ми,него српска железница. Спира. А коју то? и како? Ћира. Опу пословипу, која вели „Жох 8оћт1г4 Лег Јер кад се опо српска жељезница почела градити, ако ту ппје било „шмировања" или српски да кажеи: мазања п подмазивања, опда већ не знам где је било, — па ето каква је вожња тој подмазаној жељезници, — беже људи од ње као ђаво од крста. Ћира. Да, да, па српској жељезницп кажу да пема довољно пи снгпала. Спира. Е брате, не моЈке биги свега. Као год што мп после 1848. године нисмо моглп иматп „п Војводппу и опаклију,''- тако и сриска жељезница не може пмати п сигпале п аустро-угарске барјаке. Ћира. Та оно јесте истпна, и ти су барјацп довољпп да спгпалнзују опасност, али шта ћеш, кад су господа, поред свега свога „Видела," за таку опаспост слепа.

љубио, а кад помисли па Милицу, онда верује да му је оиа срце оевојила. — Чика Миша нађе се тада у пајвећем малеру, када су њих обе заједпо, јер би рад да обема угоди, и не зна како ће, А девојке несташне па га задиркују, па му мало час Милева рекне: „Да, ви мепе певолете" •' Понда опет Милица: „Да, ви мене баш ни мало пе марите!" А сиромах чика Миша, ушепртљи, шта ћо да каже и како да се извуче, да пе увреди пи једну. Зпој га спопадпе, те опда призива гђу Апку да опа стлар уреди. Чика Миша је веома захвалап гђи Анки што опа драговољпо све у ред доводи. Чика Миша је тада обично попизнејши и пољуби гђу Анку и у једну и у другу руку. 1 А њој то прави хец, те се слагко пасмеје. Једпога дана дочекаше обе девојчице чика Мишу у ходпику, па му већ из далека вичу: „Чика Мишо, чика Мишо, сутра ћемо ићи на читав дан у шуму ; јелте да ће те и ви с нама ићи?" — Жао ми је, моје звање пе допушга ми, рече Чика Миша сасвии тужпо. „Добро ви нас ие волете," рекоше обе брбљуше у једап мах, и оставише чика Мишу, па ни једна да му се приближи и да с њим говори. Сиромах чика Миша седео је ту, обазирао се, говорио са гђом Анком, али све му је тако тужпо и празно, | кад пема девојака, а оне отинпе к Милици, па неће пи-