Starmali

ја > „стармајш« вр. *-за 1888.

Вино и истинај ,У вину истина лежи". Пословица каже, али ма да многи са вином се слаже, истину не трпи, исгине се клони ; јер истина ружно у ушима звони, а ласкање подло има бољу цену. Не верујеш мени ? А ти иитај Макар коју жену.

Др, Казбулбуц.

Говор и по.

Вио сам пре неколико година у једпом селу близу Сегедина, а баш о св. Сави. Као свуда, тако и овде после службе отидемо у школу где ће се водица светити. У школи се толико накупило света, да је један другог носио. Поп М. освети водицу, па ће онда држати говор. Ја сам мислио да ће он ређати заслуге св. Саве, или ће му животопис поновити (који прошле године гоиорио није) ал не би од тог ништа, окрене се нама, па поче: „Христијани моји! Знате ли ви шта је данас ?" Хм, ви не знате, ал ја знам; данае је св. Сава, хм ! А знате ли ко је он био ? ја знам да не знате, то вам је био један поштењејши човек и честита душа, ту мећу вама нема тако поштени људи као што је био св. Сава; ја знам, ал ви не знате. Ако да Бог до године знам да не знате шга ћу вам још говорити о св. Сави ; хм, ви не знате, ал ја знам. За данас пак нек је доста, јер канда ми се чини, да на мађарској цркви већ звони подне. . . Господу помолимсја! Деца забрујаше: Господи помилуј, попа још даде отпуст — и ми се иуни утехе, и раздрагана срца вратисмо кући, седосмо за постављен сто, и око три сата после подне почесмо решетати говор и говорника.

Нужњејшаја!

Нит' нит' нит' нит' нит' нит' нит' нит' нит' нит' нит' нит' нит' вит'

дању мрака, ноћу зрака, зими траве, руже плаве, лети снега , дољи брега, слепу вида, сраму стида, ћоси брка, лењом трка, баби чара, лудом дара, мужу пара, нужда ствара,

ал бити мора, мора; па мора . А шта то шта ? ? ? то се већ зна : .

Нешто што очи, вређа и дира ! . . . Зову је неки ; враш ки-турнира !!! Др. Казбулбуц. Мртвац и горчило, Наши чукуранери, на далеко су чувени са њихових досетака. Па да би и читаоци добили појма, хоћу једну од многих досетака да им испричам, која се ових дана збила. IIећемо ништа додавати нити одузимати, већ ће мо верно рећи како је ова шала текла. Еле сваком је знано, да у ово доба године, иду фендевери од куће до куће, те пабирче да однесу и продаду за порезу ма и последњи јастук. Тако ходећи дођу и у чукурмалу, а то је цигански крај у Вршцу. Један цига по имену Пера Ицарин, ког су фендаши већ фендовали и пођоше у намери да однесу пописане ствари, спази их где долазе па се брзо десети како да их превари. Чуј Стано рећи ће својој жени: Ево их где иду, однеће нам све ствари ; него дај брзо једап чаршав и једну упаљену свећу, ја ћу лећи на астал, ти ме покри, мети свећу чело главе, па запевај што боље можеш, јер кад виде фендевари да је мртвац у кући, они ће нас обићи. Тако се и збило. Жена се налегла на мртваца па је нарицала што је боље знала ; није поштедила на фендеваре, по неки грош и „прош" односио се и на њих. . . Кад су фендари крај куће дошли, завирили у собу и спазили мртваца где на асталу лежи одоше. Кад се жена уверила да су ови у другу улицу зашли, извести свог мргвог мужа и овај опет устане. Сад пак опет чека да му гости дођу. Дал' ће му још једном за руком поћи, идемо да видимо. Асав Ћикул. Претурио се! . . . Госиођица : Ал' молим вас, престани те мало ! ви ласкате и срцу и души ; ако тако даље потерате, верујте ми, запушићу уши! „ ЈПтуцер:" 0, дражесна госпођице Фемка ! препуни сте хумора и шале . . . Та да уши запушите руком за то су вам — ручице премале ! IIо анегдоти. Др. Назбулбуц. Промена, за времена! Волео ју то се касти не да! гутао је чисто њене дражи, слађа му је била и од меда, већу сладост никако не тражи!