Stražilovo

-13 710 Е»-

А тај, што је ту сузу онамо кослао, отишао јс од н.е, одлетео!... Не иреостаде' јој ништа, него да своје осећаје дшм-. расника "— у машти! А и.ека жика машта чекаше баш на тога жељекога госта!.... II од тада јој је Херман, сваии дан, изилазио кред очи, рекао бк, у другом облику. Из јутра ,је сањала о њему, у ко дне сс раиговарала с њим у мислима, у вече га виђала кред собом, како се, с тугом на челу, сагин.с к к.екој руци, да на њој — остави сузу. II бешс јој то тако добро, за чудо добро. .. (»самл.ека у среском месту, које је јсдва бројин) коју хиљаду становника, Лшвљаше Мина само од тих скова. Дворски саветник, норед сразмерно мачене клате а велике нородице, клонио (•■ свакога друштва. Чинио је то, што по економс ;ој котреби, а. што ко дужности, коју мује је налагала н.сгова титула. Ваљало .је зар ту титулу окруукитк неком ауреолом и не мешати се које с какким друштвом. А у срсском месту не имађашс кнкако друштва крема себи. Да ј<»ј буду једноличии снови што разио врснији, стварала јс Мина себи различите изв.е штачене муке. Замишљала је кад и кад, да ју Херман 1И' л .уби. да је велики свет, у који је сад заиливао, избрисао у његовој камсти другарицу детињеких забава, да су други, сјајнији утисци замбнили оку, сувише скромну, окроштајну вечеру, на којој му је тако срдачпо, с таиом нсжношћу, заневала ону кесмицу!... А кгга јс та домаћа пссмица крема слаином кевању иозоришних јунакиња, прсма кр ;дукцијама у бујно о^встл.спим дворанама, као што је она замишл.ала прс ."Ј ОЕшцу ? ... Шта је и њеио анђеоско лице е мало прчастиМ носом према оним престоничким лекотама, о којима је читала толике онасних ствари у Француеким романима? А Херман је тако лсн! Нема леншега на целом свету! Ни сам III и Iср нкје могао бити лепши од њега, и акоје тако дквкс кесме писао!... 11ије зкала бедка Мина, да 1Нмлср није био ни најмање лен, да је имао црвспу Гсосу, црвсне очи и ужасио кривс ногс!... Лснн Херман је удиљ наилазио на тиеуће искушсн.а! Њена је машта (;вакојако ованућивала та искушења. Доиадне се каквој великој гоенођи, |;нсгик.ици или бар богатој барбнеси. Окда јој јсднна утеха бекЈе, што су свс јунакињс у романпма беднс, па опст се најчешћс удају за оие, које су. кроз све четир скеске, тако силко л.убиле!...

Оиаенија за и.у беше утакмица у лепоти. Истина да јој је мало огледало иад њеким столом шапутало кад и кад много ласкакнх речи, особито кад је гледала у њсга ек Гасе. НроФил не беше тако срећан.. . Највишс еу ласкавих речи добијале жуте очи, оштро обележене гамним цртама. У њима беше толико израза, толико л.убави крема Херману... Не, ие, никоја, на да је сто пута леиша, не може имати таких очију, јер ии једна — толико не л .уби Хермака! Ал' онет, кад се еети толиких опасности, срце јој задршће од страха, а сузс нехотнцс бризну из очију! Кад и кад је у својој собици и гласно заплакала, али оне сузе, што јој је, на оној онроштајној вечери, кроз руку у с]>це ушла — не могаше никако иснлакати! На како да се номогне? Мина је дуго о том лукала главу... Нребдила је неколико ноћи без сна и нреболовала, с том мишљу, неколико дугих дана. На послетку јој засину нешто у глави. Насмешила се и ушла у очину собу: — Тата, рече, Љубећи га у руку, мени јс врло тешко и страшно досадно! — За што што год не радиш ? — одгокори дворски саветник, саставл.ајући извештај о иеком нолитично-сумњивом „индивидуу" — за што сс чим не занимаш? Видиш, твоје сестре увек шију и клсту ? — Ах, драги тата, говораше даље очина маза, нриљубљујући своју главу ка његова рамена, ја не могу тако по читавс дане радити као машина! На нослетку, каква је корист од тога посла? — Шта,- каква је корист од посла? Сваки носао доноси неку корист и бољи је од залудничсња. Мина уздахне, отаре кришом сузу (а.Г још не ону, што је заеела у срцу) и одговори: — Ја сад не ћу баш ништа да радим, ча врЉаше Мина, него хоћу да сс скремим, да могу радити што бољс, него чарапс!... I I тако нае је толико. деце... Нина и Лина већ се за цело не ће удати — нс зиам ни шта ћс са мном бити (ту је затворила очи)... а кад би еаме морале радити за залогај хлсба... пе би изишле иа крај швелом и чарапама! Велика гаиутост оглсдаше се на лицу тога оца са осам кћери. Узе Мину за руку, па ::а инта: