Stražilovo, Feb 06, 1894, page 14

Прво ретко бива, да његова чуства иду до страсти. Томе су противни његов живот, његов темпераменат, његова навика на премитнљање. Живот му је, као нгго је познато, у главном миран и једнолик. Осим неколико службених састанака, где су укочени и бљутави, нема света у правом смислу, ако не ће бити у високој аристокрацији. Немац остане или у ку ]]И, уз закониту слушкињу и јато дечурлије, или је у пивари, где се мугаки разговарају, говорећи један после другога, не ћеретајући, ако не ћуте »у лику«. А и како би у Тевтона могло бити иначе? Он не живи као Латин, у исти мах у себи и у другима, хоћу рећи: он нема инстинктивно раније знање и непрестапо старање за причињени ефект. Више држећи се основа него облика, он скоро никад не може да покаже ни оно гато је. Природно је дакле, да се он у главном држи живота устојана, проста, затворена, својског (тш§), као гато каже, с осталим светом саопгатавајући се само путем свога ума. Он нема француски гибак и утаначен темпераменат. Неподобан за укусе деликатне и опроштене извештачених потреба, него подложан природним посве силним потребама, оп не уме да учини гато, што у Француза често означава поче так сјајне каријере. Ма како велик био, ма како му се високо пењао дух, оп увек мора да доста једе и исто тако да миого пије. Пина и кобасица целога века, жена никаква и нежна са двадесет и пет година, ето без чега обично не може да буде, па ма био и пајдубљи метафизичар, на био и песник највећма занесен идејалом.

Најзад његов ум, који му не допугата да се сав преда каквом начелу, исто му тако не да да се сав преда каквом чуству. Кад у њему каква страст гласно говори, он не пропугата, да иза ње чује, како говоре сва ост.иа чуства човечанске природе. У њега занос никад није тако жесток, да би све друге страсти престале; и сама љубав, можда нај јаче чуство, ни она му пије никад једино чуство. И тако већ по томе, што у њему сва човечанска чуства и даље светле нејасно иза тренутне жеље, која се блисга на првом реду, он у исти мах ради финансиску спекулацију и етирску страст и мисли, да тиме чини нешто са свим природно. Таква средина и таква природа кобно развијају чуства млака и мртва, која су у реду сменггена свако у једном углу душину, где творе миран савез Истина, уобразиља гледа да попуни пличину срца; сентименталне слњарије пале своје неопредељене фосфоресценције у полутами ових позитивних душа. Да би људи помислили, да он није најобичнији међу ћифтама, Немац ће каткад да назове своју газдарицу (НаизГгаи): 0, душо моје душе! Али овај занос невин је, благ и чисто обичаја ради; најзанесенији заљубљеник уме да одгоди своју љубав, да би вргаио најобичнији носао; он је успава, чим сунце гране, а у вече је буди после посла, који ће га приближити обетованој земљи Имена; тада замамљен, отежан дуваном и пивом, предаје се он слатким магатанијама; ои је луд неколико часова, да би себе наградио, гато је био цели дан паметан, уредан, миран. (Наставиће се)

БРАНИЧ СРПСКОГА ЈЕЗИКА

Г. Регаетар пише у својем коментару на „Горски Вијенац" па стр. 8 гњијездо мјесто гнијездо, на стр. 10 иогибељ мјесто иогибао, на стр. 40: о оиредијељењу љуцке судбе. То је руско опред+.леше. На страни 43 пише: што се сњело Обраду. Снити је правилан облик и има веће право да уђе у књижеван језик него сњети. На стр. 47 пише: од чувства. Госп. Гешетару није тешко изговорити чувство а тешко му је изговорити братство. Ја бих пре писао чуство, а братство оставио бих на миру. Та је ствар решена још 1818 г. Боже мој! докле ће се код нас нојављивати реформатори иравописа?

Тако г. Гешетар мијења правопис Вуков у овој тачци: „И групе тс, дс, у које Вук пије дирао, ја сам обрнуо према правому изговору и према новијим мислима о њихову писању. Гдје год се накме те две групе налазе у средини од ријечи, а нема за њима гласа т, нисао сам мјесто њих ц, н. п. љуцки, брацки мјесто људски, братски, а гдје за њима има глас т, ту сам напросто избацио прво т и д н. п. богаство, госиоство мјесто богатство, госиодство; у сложенијем ријечима пак писао сам тс мјесто дс н. п. иретсказање, иретстоји ." Ја мислим да нема право г. Решетар што је у овој тачци измијенио пра-