Stražilovo

Прво ретко бива, да његова чуства иду до страсти. Томе су противни његов живот, његов темпераменат, његова навика на премитнљање. Живот му је, као нгго је познато, у главном миран и једнолик. Осим неколико службених састанака, где су укочени и бљутави, нема света у правом смислу, ако не ће бити у високој аристокрацији. Немац остане или у ку ]]И, уз закониту слушкињу и јато дечурлије, или је у пивари, где се мугаки разговарају, говорећи један после другога, не ћеретајући, ако не ћуте »у лику«. А и како би у Тевтона могло бити иначе? Он не живи као Латин, у исти мах у себи и у другима, хоћу рећи: он нема инстинктивно раније знање и непрестапо старање за причињени ефект. Више држећи се основа него облика, он скоро никад не може да покаже ни оно гато је. Природно је дакле, да се он у главном држи живота устојана, проста, затворена, својског (тш§), као гато каже, с осталим светом саопгатавајући се само путем свога ума. Он нема француски гибак и утаначен темпераменат. Неподобан за укусе деликатне и опроштене извештачених потреба, него подложан природним посве силним потребама, оп не уме да учини гато, што у Француза често означава поче так сјајне каријере. Ма како велик био, ма како му се високо пењао дух, оп увек мора да доста једе и исто тако да миого пије. Пина и кобасица целога века, жена никаква и нежна са двадесет и пет година, ето без чега обично не може да буде, па ма био и пајдубљи метафизичар, на био и песник највећма занесен идејалом.

Најзад његов ум, који му не допугата да се сав преда каквом начелу, исто му тако не да да се сав преда каквом чуству. Кад у њему каква страст гласно говори, он не пропугата, да иза ње чује, како говоре сва ост.иа чуства човечанске природе. У њега занос никад није тако жесток, да би све друге страсти престале; и сама љубав, можда нај јаче чуство, ни она му пије никад једино чуство. И тако већ по томе, што у њему сва човечанска чуства и даље светле нејасно иза тренутне жеље, која се блисга на првом реду, он у исти мах ради финансиску спекулацију и етирску страст и мисли, да тиме чини нешто са свим природно. Таква средина и таква природа кобно развијају чуства млака и мртва, која су у реду сменггена свако у једном углу душину, где творе миран савез Истина, уобразиља гледа да попуни пличину срца; сентименталне слњарије пале своје неопредељене фосфоресценције у полутами ових позитивних душа. Да би људи помислили, да он није најобичнији међу ћифтама, Немац ће каткад да назове своју газдарицу (НаизГгаи): 0, душо моје душе! Али овај занос невин је, благ и чисто обичаја ради; најзанесенији заљубљеник уме да одгоди своју љубав, да би вргаио најобичнији носао; он је успава, чим сунце гране, а у вече је буди после посла, који ће га приближити обетованој земљи Имена; тада замамљен, отежан дуваном и пивом, предаје се он слатким магатанијама; ои је луд неколико часова, да би себе наградио, гато је био цели дан паметан, уредан, миран. (Наставиће се)

БРАНИЧ СРПСКОГА ЈЕЗИКА

Г. Регаетар пише у својем коментару на „Горски Вијенац" па стр. 8 гњијездо мјесто гнијездо, на стр. 10 иогибељ мјесто иогибао, на стр. 40: о оиредијељењу љуцке судбе. То је руско опред+.леше. На страни 43 пише: што се сњело Обраду. Снити је правилан облик и има веће право да уђе у књижеван језик него сњети. На стр. 47 пише: од чувства. Госп. Гешетару није тешко изговорити чувство а тешко му је изговорити братство. Ја бих пре писао чуство, а братство оставио бих на миру. Та је ствар решена још 1818 г. Боже мој! докле ће се код нас нојављивати реформатори иравописа?

Тако г. Гешетар мијења правопис Вуков у овој тачци: „И групе тс, дс, у које Вук пије дирао, ја сам обрнуо према правому изговору и према новијим мислима о њихову писању. Гдје год се накме те две групе налазе у средини од ријечи, а нема за њима гласа т, нисао сам мјесто њих ц, н. п. љуцки, брацки мјесто људски, братски, а гдје за њима има глас т, ту сам напросто избацио прво т и д н. п. богаство, госиоство мјесто богатство, госиодство; у сложенијем ријечима пак писао сам тс мјесто дс н. п. иретсказање, иретстоји ." Ја мислим да нема право г. Решетар што је у овој тачци измијенио пра-