Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

СТВАРАЊЕ ЗАЈЕДНИЧКЕ ДРЖАВЕ (.Х.С. 191

видно, изглед некога успеха пред иностранством, и осећање да је бар ногом крочила на туђу терито= Гид. И зато бих предложио да се Србија, унижена, повуче, јер да нема сада никаквога повода за раш.. Али је потребна залога да ће се извршити обећања, зато би могла да привремено заузме један део Србије. Поступало би се као што смо ми поступали 1871. кад смо оставили војску у Француској докле не плати милиарде. На тој основи ја бих послужио као посредник Аустрији“.

Ово писмо је у облику телеграма послато у Беч, и дошло је кад је Аустрија огласила рат.

10. Проглас рата Србији.

Краљ италијански, на писмо које је добио од «српскога Наследника Престола, одговорио је врло учтиво и неодређено, што се, уосталом, и очекивало, с обзиром на однос Италије у Тројном "Савезу.

Руски Цар је одговорио овако: „В. К. Височанство, обраћајући се мени у једном нарочито -тешкоме тренутку, није се преварило у осећајима којима сам надахнут према Њему, и у срдачно расположење за српски народ. — Обраћена ми је најозбиљнија пажња на садашње стање, и моја влада настојава свом снагом да уравна садашње тешкоће. Ја не сумњам да ће В. Височанство и краљевска влада олакшати овај задатак, не занемарујући ништа што би довело до једнога решења којим би се спречили ужаси новога рата, очувавши у исти мах и достојанство Србије. — Сви моји напори, докле год има и најмање наде да се избегне проливање крви, биће управљени томе циљу. Ако, и против наше најискреније жеље, не постигнемо успеха, В. Височанство може бити уверено да, ни у коме случају, Русија неће пренебрегнути судбину Србије.“ Датум ове депеше је 27. јули 1914. после српског «одговора на аустриски ултиматум.