Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

СТВАРАЊЕ ЗАЈЕДНИЧКЕ ДРЖАВЕ С.%Х.С. 193

Концепт телеграма за српску владу био је на француском језику, а у преводу гласио је овако: „Пошто краљевска влада Србије није дала задовољавајући одговор на ноту коју јој је предао аустроугарски посланик у Београду 23. јула 1914. царска и краљевска влада је принуђена да сама собом. очува своја права и интересе, и да ради тога прибегне оружаној сили, и то у толико пре што су српске трупе већ код Темеш-Ковина напале на одред царске и краљевске војске. Аустро-Угарска се од овога часа сматра у рату са Србијом. — министар иностраних дела Аустро- Угарске, гроф Берхтолд.“

Цар је испод овога својом руком написао да одобрава овај поступак.

Текст депеше коју је гроф Берхтолд послао српској влади преко Черновица и Букурешта у Ниш, није имао став где се говори о нападу српских трупа на аустриску војску код Ковина. Утврдило се, да је та вест била нетачна. И барон Маргути, и шеф пресбироа Ратнога Министарства, пуковник Зелигер, тврде да су и ова вест о нападу код Ковина, као и вест од поглавара Босне и Херцеговине Потиорека из Сарајева, да су српске чете упале у Босну и побиле 400 које жандарма које војника аустриских, биле употребљене 27. јула да се цар Фрања Јосиф примора да објави рат Србији.

На дан 28. јула у 11 сати пре подне послата је објава рата у Ниш, где је примљена у 1.20 сати по подне. (А тога истога дана писао је шеф немачкога Главнога Штаба Молтке барону Конраду: „Одбаците поновни предлог Енглеске за одржање мира, јер за Аустрију европски рат је још једина могућност да остане што је. Немачка је уз њу.“) То је био први пример у историји да се рат оглашава отвореном депешом. За први мах у Србији су мислили да је то нека рђава шала, али телеграми са других страна, у које је бечка влада

ЗАЈЕДНИЧКА ДРЖАВА 13