Sveti Sava u narodnom verovanju i predanju : jedna od lako ostvarljivih dužnosti prema prosvetitelju našem

12

му јаве, да му је преко ноћи псето одвукло обућу, те је при поласку из Просека рекао: „Да Бог да у овом селу свагда било по једно псето више него људи!“ Ово мештани и данас потврђују и веле, да увек има по једно псето више но људи у Просеку.

е Пошав од Просека к Сићеву, сретне опет једну жену И поиште од ње воде. Она му одговори: „а што не би, дедо, вина>“ ИМ поднесе му пун врг лепа вина. Светитељ се напије добро, па рече: „Да Бог да овде увек било изобилно вина!“ Од тога времена, па до данас није га нестало. С тога. су Сићевчани завели обичај, да сваке године заједнички прослављују Светитеља Саву. И за време турске владавине ту су славу славили ноћу и то овако. У очи Св. Саве по дватри сићевчанина зађу од куће до куће са бисагама, па сакупе пастрме, пасуља, паприке и других ситница за заједничку вечеру. А три четири зађу са половницом (чабром) од подрума до подрума збирајући вина. И кад скупе 300 —400 ока вина, све то сместе у одређени подрум, где ће заједничка вечера и сечење колача бити. Купе по једног па и по два дебела овна, над којима се чини молитва. Кад је све спремљено, онда увече на Св. Саву дође свештеник, који очита молитву над кољивом, колачем и овном. Пресече колач, и тада настане вечера и весеље до зоре. Свагда. весеље завршују пијући сви редом из једног врта и говорећи: НЕКО је Св. Сава благословио!“

Кад. је Србија ослободила оне крајеве, и кад је синула луча слободе и просвете, онда је ова слава пренесена у школу сићевачку са.истим обичајем. Само што сето обавља по свр-, шеној литургији. И тада 3 ђака донесу колач и кољиво. И у школи се свагда вргом завршује ова лепа српска светковина!")

На другој винарској страни, у Тимочкој Крајини, још се одржава један, сличан старом сићевачком, начин обављања светосавских заветина, али само они славе по махалама. Тако, казивао ми је Милан Поповић, бивши парох бруснички, сада члан Дух. Суда у Зајчару, да у Бруснику, а не иу друга два села бивше његове парохије, прослављају Св. Саву махалски по групама. Пре 18 година, кад је дошао био на парохију, било је десетак таквих група, а у последњим ратним годинама — 1914. — остало јеб група. Отпадају појединци од група, а изгубиле се и целе групе у главноме,из економских разлога. Правдају изостајење или тиме, што дотични има дете у школи, па жели у школу ићи ради прослављања, или зато, што се раније у групама прослављало на обичан начин,

1) 1. Поповић, учитељ, Св. Сава у Сићеву, Слава, књижица за народ и омладину, уређ _ Миливоје Башић, професор, год. 1, Ниш 1896., св. 1Х, стр. 26. и 27.