Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ 25

међу мрачним народима запали своју светиљку у ноћи“. У својим границама она је дала уточиште и француским хугенотима у ХУТи ХУП веку, у ХТХ веку и талијанским карбонарима, и немачким комунистима пре и после 1848, и пољским устаницима од 1830 и 1863, и француским републиканцима после државног удара Наполеона Ш, као и руским нихилистима. Само у Швајцарској могле су Лига за Мир и Слободу и Интернационала да држе своје конгресе. После победе над Сондербундом, 1847 године, пошто је педесетих година скрхан отпор регкционарних клерикала у католичким. и консервативних и аристократских елемената у великим протестанским кантонима, радикализам је узео сву власт у своје руке. Швајцарска се стала све више демократизовати, и постајати „лабораторија европске Демократије“. После демократскога устава од 1848 дошао је низ напредних рефорама, нарочито референдум и народна иницијатива. Шездесетих година јављају се, поред радикала, и социјалисти да заједничким силама раде на све већој демократизацији Швајцарске. Немачка радничка емиграција после 1848 посејала је у Швајцарској прво семе комунизма и социјализма. Утицај Интернационале се снажно осећао, нарочито у Француској Швајцарској, и многобројне секције у Женеви, Лозани нешателском кантону и бернској Јури активно су радиле на ширењу нових начела. Од 1869 почео је изилазити у Цириху први социјалистички лист Тадраст, под уредништвом књиговесца Хермана Грајлиха, а марта месеца 1870 основана је у Цириху швајцарска социјалистичка странка.:

И таква Швајцарска, слободна и демократска република, широм отворена политичким изгнаницима и страдалницима слободе из свију земаља, уточиште „браће револуционара“ из целе Европе, нарочито из Русије, која је при том стално и сама ишла путем политичког и со-

1 Га Чићзве ам Х1Х ТВ зљесле. Гамваппе, 1901. Т. 11. Тћ. Сите Слазвез опугетев. Ге Зослаћате, р. 187—216.