Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ 20

онако како је мислио велики део руске омладине, која је напуштала школу као сувишност, и јурила „у народ“ ради пропаганде, исто онако како се бранио Васа Пелагић, кад су му пребацивали што у Москви не полаже испит за редовног студента университета. „Дошао сам у Русију, вели Пелагић у својој нештампаној аутобиографији, да добијем више знања и прилике за даљи рад, а не ради полагања испита и добијања сјајних школских сведоџаба, које отварају пут у господске канцеларије и салоне“. Из писама које је Марковић из Цириха писао својим пријатељима види се да се тада још много више но у Русији бавио читањем политичких, економних и социјалистичких дела. Не само да продужује и даље читати Чернишевскога и Доброљубова, но чита Карла Маркса, Џона Стјуарта Мила, Бекла, Дрепера, Кетлеа. Од књига које су тада на њега учиниле велики утисак он помиње „честиту књигу од Жуковског „Прудон и Луј Блан“, и „једну дивну књигу“ немачког писца Хеленбаха. Он чита много, спрема се озбиљно за велику борбу која му предстоји у Србији, за борбу где против фраза и заблуда треба бити добро наоружан позитивним и сигурним знањима. У једном писму Живојину Жујовићу, нападајући „јадну науку“ у Србији и њене званичне представнике, вели: „Ја сам готов да им јавно кажем, само не могу још да губим ово време, што ми је врло нужно за учење...“

Али, он се не задовољава само учењем и теоријским спремањем. Он посматра политички живот, и улази уњ. У августу и септембру 1869 био је у Лозани, са намером да се утврди у француском језику. У септембру присуствовао је он годишњем конгресу Лиге за Мир и Слободу. О конгресу и о утиску који је он чинио, Марковић је послао опширан и занимљив извештај новосадској Заставц, (1869, бр. 111). На конгресу су махом били француски

# 0 том друштву и о везама Уједињене Омладине Српске са њом, в. Ј. Скерлић: Омладина и њена књижевност. Глава: Омлљадина мч Затадна Демократија, стр. 244—949,