Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ 5

фест новога нараштаја, у званичном Београду врло рђаво су били примљени. У први мах нико из владиних кругова није помишљао да је писац тога политичког акта оптужбе целог једног система млади циришки политехничар. И када се сазнало за име писца, министар просвете Димитрије Матић, 18 октобра 1869, упутио је Марковићу полузванично писмо, у коме су биле ове речи: „Нисам рад предпоставити ко је писац онаких израза, зато препоручујем вам да ми као поштен човек кажете истинито : јесте ли ви казани чланак писали» Ако ви нисте писац, најбоље ћете уверење о томе дати кад у Застави то јавно каже“. Матић је, изгледа, био добро расположен према Марковићу, хтео је да га заклони, и задовољио би се једном формалном изјавом. Марковић је ствар другаче схватио, и чим је добио писмо, одговорио је, 26 октобра, поносито и достојанствено : 1 „Ја сам писао тај чланак“. И он спори право министру да се меша у питања уверења и савести једног државног питомца. „На коме основу ви држите да један ђак има друге обвезности спрам земаљских закона но остали грађани 2... Зар се политичка начела државног питомца не смеду разликовати од политичких начела министара и владе у опште“ Марковић се не зауставља само на томе, но се користи приликом да удари на све „српске обмане“, „монархично чуство“ у првом реду, на либералну странку и на владу. „Нама није ни најмање стало оће ли се влада династије Обреновића завршити на ЈУ Обреновићу, на његовом сину или унучету. Али нами је стало да се српском народу ујамче сви услови за његов свестрани развитак; да се свест српскога народа развија непрестано; да се одузме свака могућност појединих частољубаца да превратима обарају владе које народ усвоји, једном речи да се српском народу даду све установе које му ујамчавају непрекидни развитак по правој линији, а не у ковитлац као што је досад ишло“. И ту своју „политичку

1 Застава, 1810, бр. 8—9.