Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

82 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

веру“ износи он као мишљење новог нараштаја. „Ја припадам сасвим колену које тек сад ступа на позорницу јавног живота, стога сам могао да говорим сасвим беспристрасно као човек коме је једино стало до истине. Ето зато сам написао чланке „Српске обмане“ што ми је стало до истине, до народне користи“. После таког одговора, дошло је до губљења стипендије. 31 јануара 1870 године, Матић је донео одлуку. „Г. Марковића је влада на страну послала да учи техничке науче, а не да се бави ПОлиТИКоМ...“, и на основу члана 8 правила о државним питомцима, којим се питомцима забрањује да се „другом чему осим наукама одају“, одузима му се стипендија.: На тај начин Марковић се нашао без средстава и без могућности да даље остане на страни. Мисао о даљем школовању потпуно напушта, и одлучује се да се искључиво посвети политици и јавном раду. У једном писму од 3 фебруара 1870 пише он о својим некадашњим и садашњим намерама: „Мишљах тада да будем миран, спокојан инжињер, да радим свој посао, који је и народу корисан, а за остало да се не бринем, ма се свет тумбе окретао. Али од тога доба много сам којешта дознао што пре нисам. Најглавније је што сам дознао да су сасвим другачи услови нужни, па да се српски народ може мирно развијати у техничном правцу, и да један човек мога карактера може у њему живети као обичан спокојан инжињер. Неотично ја сам отишао на поље публицистике. Мени је и сувише тешка уска та зграда, у којој се данас српски народ гуши, и ја сам отпочео борбу против ње“.= И после тога решења он готово сасвим занемарује школске студије. Летњега семестра он слуша само органску хемију и ради хемијска вежбања „ради неке моје практичне потребе“, како вели у једној полемици. Он намерава да

# Акт Министра Просвете, У 372, 31 јануара 1870.

2 Писмо Антонију Хаџићу, председнику омладинског одбора. у Новом Саду.

8 Одговор Д-ру Владану Ђорђевићу на његово „отворено писмо“ у „Јединству“. Нови Сад, 1872. Стр. 6.