Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

не НИТ НИ ни

34 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

Као омладинац он је отишао у Русију; као омладинац и отпочео је свој јавни и књижевни рад. У Петрограду он је „перовођа“ омладинске дружине Општине, која је била саставни део Уједињене Омладине Српске; као омладинац, у главноме у омладинским идејама, и готово потпуно омладинским речником, написао је он свој први рад, посланицу Српској Омладити. У том саставу има нових идеја и новога изражавања, ту је већ реч и о „сувременим нашим потребама“, о „научним истинама“, и о „уништењу услова“ који су створили рђаво стање, ту се помињу и „закони историјски“, и ослобођење жена и њина „човечанска права и дужности“. Али поред тога, основне идеје су чисто омладинске, нарочито они напади на „несрпске“ забаве и „беседе“, оно националистичко схватање о „народу слободном од туђег уплива“, она фразеологија о сужњој раји, мачу и перу, и поклич „ко је витез!“ Још 1868, поздравио је он из Јагодине годишњу омладинску скупштину у Великом Бечкереку овом депешом: „Кога слобода и срећа покреће на рад, тога не плаше тавнице. Срећан вам рад!“ : |

Од омладинског национализма и либерализма он се почео ослобођавати у Русији. Нитилизам шездесетих година у Русији био је, по речима П. Лаврова, „страсна и неумољива критика свију елемената европског либерализма“, и младо поколење сматрало је за једну од својих првих дужности да поруши поред славенофилског регкционарства и либералну идеологију. Марковић се код Чернишевскога и Руса напојио мржњом на либералну и националистичку фразеологију и снабдео се свима теоријским реалистичким разлозима противу те романтичарске доктрине. Поред тога, либерализам и омладинство у Србији претрпели су слом после 1868 године. Доста оштар опозициони либерализам и скривено републиканство пре убиства кнеза Михаила нису били исто што и владиновски, бирократски либерализам

1 Србија, 1968, бр. 88