Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ 35

после тога догађаја. У сплету интрига и утицаја и данас је тешко разазнати праву истину и определити праву одговорност у догађају од 29 маја 1868. Изгледа да је један део либерала знао за заверу. У сваком случају, после убиства реакционарни листови, „дукатовска“ штампа, насрнула је на „крваву Омладину“, нарочито на Заставу Светозара Милетића, оптужујући их као моралне саучеснике кнежева убиства. Љубомир Каљевић, уредник Орбије у мало што није главом платио, а Владимир Јоваповић и Љубен Каравелов, на захтев београдске владе, одседели су седам месеца у пештанском истражном затвору. Треба знати како су страшни били династички терори у Србији, — данашњи нараштај то је могао судити по 1899 години — и појмити у каквим приликама се нашла ондашња мала либерална интелигенција у Србији. Они су имали да бирају: или Гарашанин са реакционарима, гоњења, уништење слабе странке, која је у ствари била генералштаб без војске, или споразум са намеснидима Ристићем и Блазнавцем, који би им донео и личну сигурност, и одржавање странке, и личне користи, и извесне либералне реформе, и наду да ће се моћи водити бар спољна акција. Тероризовани и обезглављени, београдски либерали су погнули главу, напустили стару опозицију, и споразумели се са Намесништвом.

Марковић је тај споразум београдских либерала са Намесништвом сматрао као издају начела и програма, нешто налик на оно што је тада Емил Оливје учинио у Француској са својом „трансакцијом између династије и слободе“. И он свом силином својих уверења и свом жестином свога политичкога темперамента, удара на „Оливијеризам и Оливијере у Србији“. Он је сматрао за лицемерство држање либерала у погледу личности кнеза Михаила, којега су сами они некад толико нападали. „Приликом убиства Мише, пише Марковић Љубомиру Белимарковићу, 91 октобра 1868, видело се шта можемо да ишчекујемо од наше либералне странке. Они су се толико наплакали

8=