Topola

399

ставе тазу своје жадбе на Вучића, Петронијевића и Симића. Устав нам показује судове, који имају права судити свакоме Србину за сваки преступ и за свако дело. Но кад би Вучић био прав, то зашто да бежи Турцима, зашто се смело и спокојно није предао српскоме суду. П у колико та само отпадндштво од своје браће Срба учинило недостојним да се нззива Србином , у то лик о je он исто крив и за то, што посредством пештанских новина пушта по свету оглас, да je побегао Турцнма, да би спасао свој живот, може бити, да га савест вегова и оеуђује на смрт па за то се он тако и боји за свој живот. Но што се тиче народа, који je устао за своју сопствену безопасно ст, ту се може рећи, да он није никога убио н никоме није учинио никака зла, него je сусретајући се ма с киме од оних, који су се старали обратити народ на страну Вудићеву, хватао их и предавао својој власти, непојимљиво ,е дакде яако се Вучић мотао бојатн за свој живот ! То он није ни за шта друго'учинио, него за то, да би раслирио дело до немогућних граница и да би склонно високу порту да полгље својега чиновника и да се умеша у наше уиутрашве послове, ма да народна права односно блистателяе Порте тако стоје, да се сви народнж одношаји у љиховој дедиви отправљају пред портом средством нашега капу-ћехаје, којн станује у Цариграду, а не тако, да би се она мешала у наше распре с појединим лидама, за шта су уставом поставлена судови. Што je дакле дошао поштовани Муса еФендија крив je Вучић; Вучжћ je крив y томе, што су Турди заштићавали од судова толике остале злочинде наше, Вучић je крив, што се блистателна порта у пркос народним правима умешала у наше послове, који припадају нашим судовима и тим истим учинила погрешку у ономе делу, у којем би требала да нас заштићује од другога и да нам не наноси никакве штете. 8. У томе, што je у време кад се находио у граду под изговором, да за в нема сигурности изван града, издазећи у шетву на Калеыегдан, вређао и грдио пред многима кваза и кважеву породиду, па то чинио и у писмима на неке више народне чиновнике. 9. Савајући о неким партајама, cejao je својим писмима раздор међу народне старешине, као што се то види из писма веговог од 16 Децембра 1839 године, које Je ппсао Мићићу.

11. Петронијевић je КРИВ! 1. У свему, што je казано о кривицн Вучжћа под JV» ј\» 2,4, 6 и 7, а нарочито у томе, што je имао тајну преписку с Цариградом и што je примао највише учешћа у томе, да je блистателна Порта придодала квазу чиновнике, о којима се у устаау неговори ни речи. 2. У томе, што се мешао у судске послове, подржавајући страну једнота на штету другога, као што се то види из веговога писма председнжку окружнога Јагодинског суда Мити Тирићу од 10. Децембра 1839. године; и што je тим писмом нарушио дравитељствену та!ну која се тицала закона о »шефству®, штоје имао бити издан. 3. Што je у присуству остадих чланова савета у намесништву претио народу да ће се постарати, да опет по окрузима Србије заповедају турске војводе и субаше.

111. Лава Тодоровиъ крив je: 1. За то, што je и он учесиик тога друштва, које je нами слило лишити династију ОбреновиЬа права на српско кважество и пренети то право на друго лиде. 2. Што je путујући у прошлој години по народу да му по настављењу тумачи