Topola

58

нову посматрања и експериментисања са физиолошкпм процеспма, који их условљавају. Међутим очевидно je да je физиолошка Психологпја y овом екстремном облику своме и штетна и немогућа. Штетна, јер на основу впше мање површно утврђеиих анатомских и физиолошких факата y централном нервном систему утврђује ii објашњава психолошка факта, чије фпзиолошке антецеденције и анатомски супстрати често леже много дубље. Немогућа, јер je немогуће психолошка. факта као нешто бптно различно од физполошкпх објаснпти пз ових послсдњих. Али не само да je немогуће фактпчко објашњење психичкпх феномена пз фпзиолошких, него je немогуће утврдпти фпзиолошка факта без претходног утврђења самих психолошких факата, пошто су ова последња једпно непосредно дата. Прп утврђивању самих пспхпчкпх факата Психологпја ce мора дакле схватити као потпуно независна од Физиологије (обрнуто Физпологпја je y том погледу завпсна од Пспхологије), y објашњавању сампх психпчкпх факата пак Физиологија je само допуна Пспхологији, алп пстина битна допуна њена. Интроспектпвна, експерпментална п физнолошка Психологија престављају разне правде емпириске Пспхологије y ширем смислу, којпма на супрот стоји спекулативна Психологпја као Психологпја заснована на ‘трансцендентним метафпзичким принцппима. Ова четпри наведена правца Психологије имају пак један nexu објект; утврђпвање п објашњавање факата y свести нормалног’ људског индивидуума. Али осим овог Поихологија има и друге објекте овога пспптивања, il према томе добијемо и нове врсте Психологије. Психологпја која испптује псиХичка факта нормалног људског индивпдуума, п то са типичне стране њпхове, назпва ce индивидуалном Психологијом. Непосредна допуна њена лежи y тако званој диференцијалној Психологиуи, која испитује пспхпчка факта нормалних људп y ономе што нпје опште већ што jé индпвидуално y њима, y ономе чиме ce једна индпвпдуална свест разлгскује од друге. Друга допуна пндпвидуалне Психологије лежп y патолошкој Психо-