Topola

59

логији (Психиатрији), која испитује облике анормалног свесног живота људских индивидуа. На супрот индивидуалној Поихохогијн стоји социјална Психологија или тако звана Психологија Народа (Völkerpsychologie). Ta ce Пспхологија бави испитивањем психичких творевина људске заједнице, нарочито (по Вунту) творевинама језика, уметности, мита и обичаја (одн. моралних чињеница) као социјалним корелатима индивидуалних чињеница мишљења, осећања и воље, и служи ce општом методом духовних наука, методом упоређивањШ одн. утврђивањем сличности и разлика које постоје међу духовним чињеницама. Психологија појединпх народа чпни допуну овој општој Психологији Народа исто онако као што диференцијална Психологпја чини допуну индивидуалној Психологпји. На послетку по предмету испптивања престављају засебне врсте Психологије и Психологпја дешета и Психологија живоШиња. Психологији детета je задатак да испита развиће и облике свесног живота људских индивидуа y прво доба њиховог живота, a Психологпји животиња да испита развиће и обпике свесног живота код животпња од најнижих па до највиших осим човека. Свој задатак може Психологија животпња извести само y вези са Упоредном Анатомијом и Физпологијом, a тако исто и Психологија детета може свој задатак извести само y вези са Ембриологијом, Анатомијом и Физиологијом. Основну подлогу свих ових разних врста Психологија изван индивидуалне чини ова последња. Јер ми можемо разумети психички живот других људи, било нормалаи или анормалан, као и психички живот заједниие људске, човека y прво доба његовог развића и поихички живот животиња само ако претходно утврдимо оно што je типично y нашој сопственој свести, која нам je једино непосредно дата. Али за разумевање појава y овој последњој могу индиректно допринети и оне друге врсте Психологије. Тако Психиатрија нам олакшава анализу сложених психичких феномена на тај начин, што нам их пружа y једној