Topola

60

форми y којој g y поједине компоненте њнхове јасније и одељеније него y свести нормалног индивидуума, Пспхологија народа нам такође олакшава анализу сложених психичких феномена на тај начин што нам пружа објектћвне творевине њихове. Психологија детета п животиња истина да су y овом погледу од мањег значаја, али нису ни оне без значаја. Нарочито то важп за Психологију животиња, y колико она веже психичка факта за објектпвне анатомске п физполошке корелате, којп y многом одступају од човечијих или пружају y простијој форми оно што ce код човека налази y јако комплицпраној формп. На овај начин Психологпја жпвотиња помаже индиректно п анализи елемептарнијих психичких појава код човека, док Психиатрија и Пспхологија народа и детета то чпне само y односу на више мање јако сложене психичке феномене. Међу тпм п поред ове пндпректне помоћп од стране Психологије животпња индивидуална ПсихоJiornja елементарнпх феномена указана je γ главном на себе саму, она je централни самосталнп део Психологије, којп чпнп подлогу свих осталих психолошкпх испптивања, п онпх пндпвидуалне и оних свпх осталих врста Психологије. Осим наведених праваца y Психологпјп постоје још ови специјални правци у њој, од којпх већпна пмају још само исторпјског значаја. Према специјалном начпну објашњења појава Пспхологија може бити или Психологија моћи или Психологија феномена. По Психологији моћп разне пспхичке појаве су израз разних оделитих моћи душе, које ce не дају ■свестп једна на другу. По Психологији феномена пак y свести нема моћи, већ само сложених п простпјих феномена. Ако Психологија феномена све феномене свести сведе на један јединп, онда од прпроде овог последњег завнсе н специјалнп правци, који прп томе постају. Сензуалистичка Пснхологија своди све феномене свести на ocehaj, сензацпју, интелектуалистичка на преставу, во агунтаристичка навољу. При овоме свођењу пли ce невољна асоцијација сматра као прпнцип спајања елементарних састојалау спојеве пливољна аперцепција, и тако постају два нова правца Психологије: асоцгшциона и аперцеугциона Психологпја. Даље постоји ра-