Topola

У тгтта.т, баш је тих дана највише пројахивао чаршнјом на бесноме вранцу. Његове ситне очи биле су љуте као у тигра, а срдито замахнута рука обавијала- је око коњских бедара троструку камџију. На коњу, који се иропињао под њим и налетао на каванске схолове, дрвена, јогунаста лида и очиЈу које су натмурено гледале пспод чупавих веђа, он се показивао варошици у свем бесу једне несаломљиве старости, указивао ЈоЈ на себе, дражио њену пакост и уносио у паланачку тишину разуздано вриштање хата п лудачки топот потковица, под коЈима су севале искре на калдрми. Као да је хтео рећи: „Ево ме, то сам Ја, кога добро познајете ина чију старост насрћете!.. Био сам поштеђен толико година од ваше злобе, и знам да ће завршан рачун бити ужасан!.. Погледајте ме добро, и реците да ли сам Ја Један од оних који ће замолити, уплашити се и погнути леђа пред вама?.. Има ли кога од вас да сме опкорачити халу као што је мој вранац, коЈим владам како хоћу? Има ли кога међу вама који би прегризао грлић на сатљику, као што чиним ја у часовима љутине, иако имам седамдесет и пет година?.. Има ли међу вама мекушцима, који живите у хладовжни каквог иамена и наслеђа стечена туђом муком, има ли међу вама човека који би смео заиграти бесомучну трку на пољима, где не сме бити пренреке ни коњу ни јахачу? И ви мислите да је под моЈим седим косама побегла снага, ишчезла мушкост, замрла жилавост?" Замахнуо би камџиЈом, погао се по седлу и пројурио као ветар чаршијом, а за њим се дизали облаци прашине и сведочили да Је улицом прошао вихор. Умешала се жена!.. смејало се грохотом мало место, уносећи у наш стид још и ту пакост, што су везали за нашу судбину жену коЈа је била право чудовиште.

Ја је се добро сећам. Бежао сам негда од ње као од вештице, чију сам слику виђао по књигама за децу. Плашиле су ме њене злобпе очи, које су имале прљаву боЈу зелене маслине и жмиркале око

77

ДО ПОСЛЕДЊЕГ ДАХА.