Učitelj

као бегунац, и, пошто сам пређе позлавао твоје родитеље, то сам се интересирао 31 тебе. Чинио сам онолико колико сам могао чинити ва твоју корист. Пошто си морао бити изведен пред војени суд, то сам нашао адвоката кога сам замолио да те брани.

— Опомињем се тога, рече Силвен подижући моментално главу, и ја сам вам за по благодаран, али он не беше ништа учинио.

— Ах! дознао сам за то — рече учитељ; но ипак он је обећао да ће: порадити код свога министра ла се у колико

је могуће ублажи казна која те очекиваше. |

Дође дан када је требало изрећи пресуду; ја сам хтео да учествујем при суђењу, надајући се да ће, може бити, пресуда бити повољнија но што се очекивало. Уђох у салу: на средини, на једном узвишењу, беху поседали судије, очекујући твој долавак и читајући акта; лево је седео владин комесар, замењеник и писар; десно и према њима, твој адвекат вођаше прибелешке. У скоро председник издаде налог да те изведу: посматрао сам те кад си улавио између два насружана војника, био си ужасно блед и порушен, тешко те је било познати, Ми се узајамно погледасмо, и ја се утеших видећи у твојим очима јасно признање, које ми беше награда за оно што сам учинио за тебе.

Твој одређени веледник, владин комесар, подиже се да прочита акт оптужбе. Ја га још гледам: то беше стари официр, који, ма да беше остарио, држаше се још

чврсто и имађаше јасан поглед; његов 03- | биљан и потресен говор, показиваше чи-. стоту државног тужиоца, кога нећу никад |

заборавити. Он објасни прво твоје прет-

ходне поступке, напомену опомене које си |

добио у разним приликама, задржа, се на слабости твога карактера; а слабост твога карактера побудила је у њему осећање

одвратности, што је он потпуно пренео и.

на чланове суда.

„Ја немам потребе, рече он при вавршетку, да вам напомињем како је ваша судијска, војничка и грађанска дужност

да слчувате дисциплину, па ма како тешка била пресуда коју вам диктира ваша савест. Њена строгост не треба да побуђује у вама пеко оправдање; неизбежна потреба налаже вам строго да однегујете енергичне и храбре војнике, чија би храброст била у паралели са ратним тешкоћама. Отаџбина рачуна на своје заштитнике; трпети слабости, као и оправдавати оне који је напуштају или издају — значи обмањивати Отаџбину, Ви имате у вашим рукама врховну санкцију целе дисциплине; ако су ваше пресуде лакше од пресуда по грађанском закону, ода паступа већа штета, јер успех војске стоји поглавито до брзе радње и правилности заповедања, а не може никако да се измири са захтевима појединих ћефова.

„Често сам слушао од лица која немају искуства у неопходним нуждама војничкор живота како сажаљевају положај оних који су потавњени дисциплини. Без сумње, господо, њихов је положај по кад-

кад тежак, али да ли су они једини који

су такве срећер Зар нису све војне чињенице потчињене овим истим законима 7

«Да ди је потчињеност тежа од заповедања 7 Ви, господо, знате да није ни у колико тежа. Онај који се покорава има само да извршава наредбе без икакве друге бриге: у главноме што он има, то је да живи. Он не зна за бриге, за смефње, за тешкоће у одговорџости, његово није да се стара о озбиљнии решењима од којих зависи живот и част других. Морално руковођење његове судбине не задаје му бриге. Џилвен је имао само да ради што и његови другови; какве разлике има између њих и њега. Од њих се тражи да имају у себи осећања дужности, што је нужно за спасење Отаџбине, док он гледа само на своју угодност и своје задовољство. Он је овде с тога, што јето потпуно заслужио; ви га зар нећете огласити за невина пред његовим суграђанима, који ће га осудити строжије од вас. Ја држим, господо судије, да ћете применити на њега закон што строжије, нарочито ако желите да не обмањујете себе и